Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели. Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
13. Проклет био, докле био! А кад мро, не умро! Крвцу своју мрући пио! Сам себека врата кро! Док ти душе што уцвели Не опросте, враже бели! 14. Које Србин, хај на ноге!
Остаде му саморана мајка, Још раздвоји на коњу Радојка, Чило момче, лепо кâ девојка, И брата му млађа Радојицу, Уцвели им на дому сестрицу: Залуду се браћи својој нада, Оста ето без заклетве млада.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала. После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје. Ти Венеру твоју, која тебе жели, како да ју твојим језиком уцвели? Ах, мој језик, језик, како ћу те клети? Какву ли си вредан каштигу поднети? Реци: „Мадам, прости!