Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У избу уђе и затвори врата, Па онда свога душека се вата, На душек доле као камен паде Па нешто крупно мозгом учит стаде; На лицу њему чемерна милина, И тија туга и тија љутина.
64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ ваља, удовицу; Код ње поче учит млада, Па код ње сам још и сада. 65.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Училишчна мјеста всја опустошена, Учитељи вељат дјетем не приходити в школе учит еја. От велика страха моровија јазви Доми оставиша, в гору побјегоша, спасти еја хотјашче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом голом лубањом гвоздене полуге обију.
паука мо’ш ми оставит, Колико само да ме послуша — Он ће ми вести танку кошуљу, А ја ћу њега свако предвече Учит молитви... А после ћемо Богме спавати... Хе! хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?...