Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Грунд) — земљиште, основа, подлога гувернанта (фр. гоувернанте) — васпитачица, домаћа учитељица гумиласти (од фр. гомме éластиqуе) — овде: Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту;
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Свршава им послове. Предаје пакете машиновођи. Набавља лекове. Једанпут води ђачку екскурзију из свог села. Учитељица се најлепше захваљује.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Живот протиче као тешки, давно започети сан: они који, као Насрадин-хоџа, стриц-Ниџо, Станић, познаник из кланца, или учитељица Антонија, желе да га поправе, јесу племенити сањари осуђени на пораз.
бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене руке, слабашна учитељица Антонија, не успевајући да помогне чак ни једном једином несрећнику чија су се воловска кола заглибила у блату.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1874. било је 517 основних школа, са 644 учитеља и 18.135 ђака; 1900. има 936 основних школа са 1.644 учитеља и учитељица и 102.408 ђака. 1874. била је 21 средња школа са 169 наставника и 2.882 ђака; 1898.
у издању Српске књижевне задруге. Од њега су остала и три романа: Горски цар (Београд, 1897), Сеоска учитељица (1899) и Порушени идеали (Београд, 1900).
Сеоска учитељица је црна и жалосна слика једне несрећне жене; Порушени идеали, у које је Ранковић унео врло много свога личног, дело
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Било је то у првом разреду основне школе. Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве је боје
Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве. — Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо? — Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено.
— Није тачно, вук није зелен. — Јесте, зелен је! — неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво. — Кажи ти своме мудром дједу да то није истина.
о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети. Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
р и афектирају на мртво име, и да си положила из цуга све тестове, па мама после казала: „Није што је моје дете, али учитељица ми каже да је то заиста чудо и да још ништа није слично срела у свој ој каријери! Богами!
извлачи несрећне младе учитељице и сироте рударе, као да су они његова лична својина, као да је он лично рударска учитељица.
И ту свако мање безобразан од мене начисто занеми и почне да се клопа од срамоте што није рудар или макар рударска учитељица, а такав мамлаз за то време куцка прстима по столу од изрезбарене ораховине и купује одмах ствари у пола цене.
Будзашто! Најприје сам му казала да се не крије иза сиротих учитељица; казала сам му да ми је доста типова који целога живота стављају запете на погрешна места и бришу поједине пасусе у
А затим, део моје збирке класификован под: Деца! „Лану смо дали на балет, енглески, клавир, флауту и тенис. Њена учитељица каже да одавно није видела тако изузетно талентовано дете. Није што је наше, богами! Само је, каже, несташна! Шта ћете!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ранковић СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светолик П. Ранковић СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА Садржај И 2 ИИ 8 ИИИ 11 ИВ 16 В 22 ВИ 30 ВИИ 41 ВИИИ 48 ИX 54 Х 59 XИ 65 XИИ 73 XИИИ 79 XИВ 83 XВ 92 XВИ 98 XВИИ 107
УЧИТЕЉИЦА И Прижегло јесење сунце.
Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у
Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу. »Учитељица нема стана у школској згради«, понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.
ма мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје !
— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа? Ја имам по закону право на добро
Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати
Али свему има краја, па и овој погодби. Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.
Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима. Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих
мирише кâ душа, да заспиш к’о јање. Јес’, братићу!... ИИ »А како сам га ја замишљала !« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.
и држи, бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. Тако добисмо осам за грош!... ИИИ Учитељица се журно приближаваше школи. Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Крушевцу, једна млада учитељица, која није хтела да тако поздрави официра, била је батинана. Поменута млада девојка из Шапца видела је своју разрушену
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Војник је, не смем му веровати. Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица! Добар је као оруђе, али никако као иницијатор. Нема ништа од Миће, другога морам тражити. Ху! — и хукну Срета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И о њеном личном мирису, о оном специјалном воњу старих учитељица клавира по провинцији, за који је Иван тврдио да би га завезаних очију препознао међу хиљаду људских воњева.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И није ли то зато што природа као учитељица на првом месту пражи да се развија посмаграчки дар.“ Порука овог искуства је да се ментална култура не обезбеђује
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица
Знате како је то за иностранство!... ВИ ЖИВКА, УЧИТЕЉИЦА, РАКА УЧИТЕЉИЦА (матора девојка у сако-костиму, подшишане косе а наочари на носу. Она испада узбуђена из собе).
Знате како је то за иностранство!... ВИ ЖИВКА, УЧИТЕЉИЦА, РАКА УЧИТЕЉИЦА (матора девојка у сако-костиму, подшишане косе а наочари на носу. Она испада узбуђена из собе).
Она испада узбуђена из собе). РАКА (долази за учитељицом). УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! Пфуј! Шокинг?!... ЖИВКА: Шта је, забога?!... УЧИТЕЉИЦА: Немогуће, немогуће, госпођо, радити са овим човеком.
РАКА (долази за учитељицом). УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! Пфуј! Шокинг?!... ЖИВКА: Шта је, забога?!... УЧИТЕЉИЦА: Немогуће, немогуће, госпођо, радити са овим човеком.
То је тако неваспитано и безобразно дериште, да ја просто не могу више да поднесем. ЖИВКА: Али шта је, забога? УЧИТЕЉИЦА: Изволите, питајте га. Мени је одвратно и да вам кажем шта је тај човек кадар да каже! ЖИВКА (Раки): Говори!
РАКА (он је обучен у бело морнарско одело са кратким ногавицама те му се виде гола колена): Баш ништа!... УЧИТЕЉИЦА: Но! Е, то већ прелази све границе. Не бих никад иначе, ал' морам рећи, замислите, опсовао ми матер.
” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна! Зар је за тебе васпитање!
? (Оде.) ЖИВКА (учитељици): Извините, госпођице, молим вас. Дођите ви сутра опет. УЧИТЕЉИЦА (буни се): Ах, немогуће је радити с тим човеком. ЖИВКА: Ама, дођите ви само, а тај ће човек већ добити своје.
ЖИВКА: Ама, дођите ви само, а тај ће човек већ добити своје. УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази.) ВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.) Даро!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
те сам се чудио што се толико натура нози учитељице трећег разреда основне школе, кад сам знао да моја тетка и ова учитељица нису иначе на доброј нози.
рецимо, моја жена; док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица. Је ли тако? — Тако је! — одговара цео разред.
Па, ето, ништа. И твојој учитељици, кад, је била мала, рекла је њена учитељица да је глупа гуска, па, ето, она је данас учитељица.
И твојој учитељици, кад, је била мала, рекла је њена учитељица да је глупа гуска, па, ето, она је данас учитељица. Изгледа да су моје речи утехе благотворно деловале на душу плавог девојчета.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је, наравно, одмах „оздравио“и одјурио у школу. Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.
— Кажу, али... Је ли га ко видио баш доље? — Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак. — Сјећаш ли се што је учитељица причала да је то нека птица која живи по мочварама и... — Па да, тако је — сложи се Јованче. — Хајде онда улази.
— И ја сам тако у школу бјежао док је тамо била наша учитељица Лана! — дочека Стриц као из пушке. — Ћути ти, заробљениче! — повика кнез Ваљушко.
Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат! Пред школом је стајала учитељица Лана исто тако узнемирена. Час је разгледала небо, а час ослушкивала мукло громињање из даљине. — Шта је оно?
— Шта је оно? — испитивали су ђаци збијајући се око ње. — Не знам, дјецо. Јутрос, први пут, учитељица им, ево, одговара да нешто не зна и то ученике још више узнемири. Небо се поново испупи хуком.
— Горе наши резервоари нафте и бензина! — мукло рече учитељица стојећи уз ограду дворишта. — Јесу ли то Нијемци запалили? — шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове.
Зовете ме стрицом, ништа се не бојите, шта је ово данас? Откад пољари по свијету ходају, ово се није десило. — Учитељица Лана рекла нам је неки дан да си ти добар човјек и право велико дијете. Пољар весело гракну: —Аха, јесте ли чули!
— одахну Мачак и живље опружи корак. У то исто вријеме, с другог краја шуме, упадали су у Гај учитељица Лана и Николетина.
— Шта је то? — упита учитељица. — Ехе, нешто о чему теби ни причао нијесам. Погледај. Размотао је оне крпетине и поносито испружио руке као да
— Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин! — понови момак самоувјерено. — Ако нас данас притијесне, ја пуцам, друге нема.
Стајао је пред Ланом, прав, наоружан и одлучан, слика и прилика непокорена народа гњевом обузета. Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно!
Излазите, видим вас! Као на команду дјечаци иступише иза дрвета. — Одакле ви ту? — зачуди се сад учитељица. — Побјегли од усташа — одговори Јованче. — Баш сте јутрос погодили гдје ћете да побјегнете — гракну Николетина.