Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Човек, и кад је много и много преживео, није се наживео... — Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко... Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека!
Сиромах!... Не знаш, учитељу, како ми га је жао; и ја све не верујем да ће он живот свој природним путем свршити... Има нешто на његовом лицу што
и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш, учитељу, ти калуђери, то су зли људи. Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим.
И доиста, ја сам те поноћи постао убица свога драгог побратима... Убица из љубави! Преслушај ме, учитељу, па ћеш се уверити да је тако.
Али код мога побратима беше, како женидба, тако и живот буран и необичан... Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке..
Миладин се ућута, а мало после погледа у звезде. — Учитељу, — рече, — време је да путујемо; ено, погледај тамо истоку, видећеш где се небо бели, скоро ће и да сване.
Кад су први зраци сунчеви обасјали Честобродицу, видели смо, дубоко у подножју планина, како се манастир бели. — Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!...
А та оџаклијица служила је учитељу и сељацима као за неко „предсобље“: онде се они око ватре скупе, пуше и разговарају, све док учитељ не дође.
у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете загледало у његову темењачу, па се усуди да га запита: — А, учитељу, ко ти је почупао косу?... Уча се жалостиво осмехну, па му својим благим гласом одговори: — Године, синко!...
А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... Милисав извади из недара једну пљоску ракије, па је мете пред учитеља
А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... Милисав извади из недара једну пљоску ракије, па је мете пред учитеља на асуру.
Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?... Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”. Слепац слепца кад води, што ће им бити, може свак ласно погодити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?« он им је одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...
« Шета се учитељ полагано по механи, а ћути. Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју!
« Шета се учитељ полагано по механи, а ћути. Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке?
Што заповедате? — Дај вина!... Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто.
да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. — Комесијално... Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном.
— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак. — Ја, мерџани... то су они корали? Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора!
— Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. — Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш? Је ли, учитељу? — рече опет Марко и опет погледа по свима. — Натурално! — потврђује учитељ. — Па како ли се то види?
— похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. — Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. — Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ.
— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. — Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ. — Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим.
— упита Максим. — Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане. Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит?
Деси се често те поп има посла чак доле у дну села у најдоњој кући; он пође — па опет неће обићи док не сврати учитељу...
штогод присмаче! Шта ће онда, није му баш мило али тек рекне: »На здравље Ти, учитељу!« Учитељ опет добар и дружеван момчић, салети: »Ходи, попо! седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тури кажипут у књигу, па је метну у крило. Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету. — А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам!
Волови уједанпут потрчаше. Павао се дохвати за стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва!
Павао се дохвати за стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јест истина да су ђаци зато да уче, ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па зашто да не служе цркви и олтару!
Теодосије - ЖИТИЈА
Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да
Дошавши са епископима својима и са свима благороднима, учинише достојно поклоњење као својему оцу и учитељу и угоднику Божјему.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његош је доцније захвалио свом првом учитељу, Луча микрокозма посвећена је Милутиновићу, а у песми Спроводъ праху С. Милутиновића он је певао: Ја сам теби много
У почетку свога књижевнога рада он је био у добрим односима са Караџићем и опходио се према њему као ученик према учитељу. 1821. Караџић му је писао: »Ви сте већ отели Мушицкоме име Орацијево« и храбрио га да постане »српски Пиндар«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику
Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини.
Нађу га, и то где! Зачудићете се кад вам само кажем. Баш код онога Крла, онога дародавца. Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.
Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен. ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан за друго изданије
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
(Суленце са Аде то увек истиче с поносом), има да захвали, пре свега двема институцијама: кафани „Три грозда“ и свом учитељу, покојном Лулету, којег се увек сећа са сузама у очима.
Сепаратисти једни! — И како је само покојни Луленце, одапео! — почиње он по ко зна који пут причу о свом великом учитељу, убацујући један „штрц“ соде у ружицу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати! Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли, учитељу — пита капетан Станојчић наредника Милутина — ти си народни човек и просветитељ, па ћеш знати да ми објасниш шта значи
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е, па добро нам дош’жо, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор.
Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао. Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се
Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло...
Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу: — Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима. Него ти њима први покажи зубе.
Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу. Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто,
Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку: — Извол’те, господин учитељу, у друштво! — Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу!
— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се. Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.
и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. За сад не говори са њим.
промуца пандур бојажљиво. Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. — Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.
— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину. — Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину.
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре. Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не, не, Ви боље читате, — брани се ћата. — Дијете, дај учитељу још један полић, па нека нам чита, — вели газда Митар, који се више од свију заинтересовао читањем.
— Па јављају из Београда само да је изишло. — Ама, прочитајте све. Шта веле?! Капетан пружи учитељу ону цедуљу, а учитељ прочита. »Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос.
и кроз шуму и кроз врлети — рекох му, и таман да му понудим школског момка да га проведе, а он ме прекиде: — Хајде, учитељу... ехе!... да ме водите.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А веле да си један од првих људи овде. — Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село. Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи.
— Ама не каже се тако. Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! — А, бравос, господин-учитељу, за тај реч! Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас. Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!
А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. — А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.
— вели му снебивљиво чича Милисав. — Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. — Ко, учитељу? — Па, ено онај тамо?
— рече Сретен ударајући гласом на последње речи. — Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна!
— Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. — Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан! — А, па тако ми реци!
У камариле ја не идем! Моја нога неће тамо крочити! Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! — Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама.
— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. — Како да не знаш?! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе?
— Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви. — Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв.
— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе.
— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. — Пааа — ето шта је било: Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је,
— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. — Јесум, јесум! — Дакле на посао! — рече Срета. — Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. — Неће, неће! — вели Срета.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Дијете се зачуди откуда странац зна име његову бившем учитељу. Маломе се учини као да гледа некога врачара. „Нећу више никад!“ прошапта у страху. И осталој дјеци приону страх.
На Павлов дан, тога љета, дјеца криомице савише по киту цвијећа, па пођоше раније но обично к учитељу. Гроф, у свечаном руху, дочека их под бријестом, па пошто прими честитке и цјеливе њихове, узе их за руке, рекавши:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О мојем пребиванију и упражњенију при| овом блаженом божјем чловеку, учитељу и благодетељу мојему, говорићу јоште у следујућем писму. У Сесвегену в Лифландији, јулија 1-го 1788. ІВ ЉУБИМИ МОЈ!
Мене су многи ту називали „папа Сербос”, а многи - „папа Московитис”; њима је то свеједно било. Кажем учитељу да сеја весма бојим ако се војна зачне. „И ми се сви бојимо“, отвешта ми, „сам бог зна што се овде може | случити!
Како је ласно и пријатно учити кад се лепо и разумно предаје! Нити је муке учитељу, нити учеником. Но, сохрани, боже, од замршена и беспоредачна предавања!
Остао би[х] при мојем учитељу док би[х] оправио свој посао, пак би[х] се вратио својим путем; и тако би за вавек душа моја лишена остала слачајшег
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим је свом учитељу плаћао: јављао му кад и на ком месту на Морави жене испирају конопљу. Неку годину касније разумео је, и њихову тајну
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О преблаги, тихи учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника твога бесмртнога! Од твога су св'јетлога погледа уплашене мраке
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један од његових ученика, Глаукос по имену, а најмлађи од свих, примаче се као каква мачка њему „Причај нам, учитељу, о Египту!“ „Та причао сам већ!“ „Али не нама најмлађима!“ „А и ми старији слушаћемо још како радо!
„Та то није потребно, учитељу“, рече Глаукос, „ми ти верујемо на реч!“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш
„А како стоји, синко, са твојим знањем геометрије?“, запита Платон. „Како да ти кажем, учитељу? - Спочетка бејах неук, али од када дођох, пре две године, овамо, много сам у тој науци напредовао; Еудоксос из Книда
„Бићу ти, учитељу, од срца благодаран на таквом очинском савету“. „Кад се оно на Делосу разбукта кужна једна болест, потражише Делијци
Оне су право биће, нематеријална стварност“. „Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?“ „Идеје, нетелесна бића, упознају се појмовима.
Ту расправу предаде своме учитељу и покровитељу Барову, а овај је посла Колинсу, угледном члану Краљевског удружења, које заузе временом ранг енглеске
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу из свога краја, а овде до његовог кревета. — Видиш, и ја могадо' да се оженим у Београд.
Као зналац француских речи: демаин (сутра) и воуѕ (ви) он је том приликом био издао следеће наређење једном грчком учитељу који није знао српски, и који је говорио француски; он му је рекао: „Демаин парастос; после парастоса да дођете к мени
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али о музици смо мало разговарали. Ако смо и често говорили о мом учитељу и о његовој учитељици, то је било више у вези с оном другом, „нестручном” страном њихових личности, о његовом трзању
Знали бисмо се договорити, па бисмо с каквом измишљеном изликом тркнули да откажемо лекцију, мом учитељу виолине и његовој учитељици клавира. Сачекали бисмо се на углу градског перивоја и запутили се у лутања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нађе се дијете увријеђено, па кад крену кући, рече учитељу: — Ово што знам — из дома сам допио, а што сам магарац — од тебе сам научио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо. Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св.
Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
З7-ој години долазио, знам да је на школском испиту са Мразовићем и протом Поповићем био, ди је ондашњем молском учитељу приговорио зашто носи мамузе.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи. Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу. ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету.
Ћипико, Иво - Пауци
и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника”, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу да их пораздијели школској сиромашној деци.
— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. — Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио,
Дакле, господо, још једном Фала! Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Код новог краља Милутина био је једно време псар, после учитељу мачевања његовом сину Константину. Под другим краљевим сином Стефаном био је у пратњи кад је овај боравио у таоштву
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те записе, старе хиљада година, послао је Александар Велики своме учитељу на поклон, и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде безбројним списима, међу којима
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Но, у школи, Мија све бољи и бољи. Спрема учитељу што треба у млађим разредима, и учитељ га, у шали, зове својим асистентом. Нова част већ ранијем академцу.
Једнога дана, поправљајући на глобусу излизана слова, он се потужи учитељу да му једно уво једнако чује шум, и да га помало боли глава, „час ту, час ту”.
Учитељ одмах сутрадан с њим код доктора-Милутина. — Како да ти кажем — саопштавао је доктор учитељу кад су остали сами — дечко је за сада здрав, углавном, али можда не ваља што је отац његов заборавио у њему флашу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Међутим његов поочим и за ум му се постара. Он га одведе учитељу месном и препоручи га да особито за њега бригу води, наставља га и чува.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али кад сам једно два-три пута (о Божићу, Ускрсу и Новој години) однео учитељу нешто завијено у малој, белој коверти, ја сам прешао у прву клупу и она је прича гласила: — Била два дечка, Сима и
Алексић, који је сва „јотована“ слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их разликује, правдао се учитељу да су му испала три зуба, као да би тиме хтео рећи да су му из клавијатуре испале три дирке те једну, која му је
залогаје; ако је опредељен да буде полицијски чиновник, већ од малена прислушкује туђе разговоре и оптужује другове учитељу, или, ако је опредељен да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ехе-хе, јесте ли се препале? — Да знаш, тужићемо те учитељу да нас плашиш! — свадљиво викну једна дјевојчица. — Не идем ја више у школу па да ме учитељ избије као тебе данас —
— Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц. — Их, да сам на твом мјесту, ја више не бих учитељу у руке. — Богме и нећу! — плану пргави Мачак. — Па куда онда мислиш? — Смислићу нешто код куће, на тавану.
дјечаци, истински узбуђени, зарекоше се да ће један другом бити вјерни и да се мећу њима неће наћи издајник, који ће учитељу батинашу одати гдје се крију мали одметници. — Издајник! То нико неће постати!
—То Јованче никад не би урадио — озбиљно дочека Вањка Широки. — Онај ко је тучен, више се не враћа у шаке учитељу Паприки. Потрк одмахну руком. — Ехеј, знам то и ја.
Зашто би се онда предавао? — Е, зашто! — поче да мудрује Потрк. — Ако он учитељу изда гдје се налази наш логор, можда га неће ни тући. Он и Мачак рећи ће да су се покајали, а ми ....
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не имајући на себи ни честита руха с којим бих пред Господа изашао; бојим се, ако сам и распитивао с богатим младићем Учитељу, што да чиним да бих се спасао?
Толико само једноме учитељу и по њем чатцем и певцем црковних ту време нека је говорљиво, а не и другим. Јерно ваша је ћуд слична новоме вину