Ћипико, Иво - Приповетке
и смрче му се у души. Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто