Црњански, Милош - Сеобе 2
Према обичају оног времена, и мати и кћи, имале су откривене груди, јако, тако да је Исакович, ушепртљивши, очи крио. У матери је наслутио, не само лепотицу, врло страсну, него и несретну, а у ћерци створење врло младо, са
Он је сад сам. Не мисли више да се жени. Воли своју мртву жену. Ушепртљивши, ни сам није знао зашто, хтео је, некако, да јој да на знање да је смерт грозна, да дели живе од мртвих, али да он ту
Плаче у сну! А кад су саме, говори само о капетану. Исакович онда, ушепртљивши, поче да уверава госпожу Божич да је он човек частан, и да, при самој помисли да то девојче нешто осећа према њему, од
Па их је и она научила и сад их зна. Била је села, ту, код шедрвана, на неку камениту, ниску, ограду. Исакович се, ушепртљивши, вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан, ноћни, ваздух не изазове, код госпоже,
ни крива, ни дужна, а што је најгоре, смртна казна му се одлаже, с дана у дан – а не може бити дуго одложена, зна. Ушепртљивши, премештајући се с ноге на ногу, Исакович се онда продера да не треба слушати Божича.
То око је Павла посматрало, страшно. Павле је тек доцније приметио како је грозно то око, као искривљено, а тешио је, ушепртљивши, свог братенца, да ће оздравити, сигурно. То је и кир Спирос Трикорфос рекао.
Смерт је то што нас, познанике, и фамилије, највише, везује и зближава. Ушепртљивши, додаде, да мора бити спремна, сад, кад је родила, кад има дете, да све подноси у животу, ради тог малог, немоћног,
Црњански, Милош - Сеобе 1
на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у мислима, непомична и непролазна, у будућности. Ушепртљивши, погнувши главу, клобарајући, бајаги врло важно, сабљом, сребрним кићанкама, пиштољима што му лежаху чело главе, да не