Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онда сам се још умела и насмејати, а сад?... Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. „Иди, види ко је!“ рече ми тетка. Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко.
Тако је и онда било. Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање.
Било је нешто на њој што ме је од ње отуђивало. Кад ме погледи, ја оборим очи доле, а кад ми говори, мене чисто уши заболе. Глас јој танак, веле да пева као вила у гори, ал’ мени, рекао бих, кроз мозак дере.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Скоче људи на оружје, пак изиђу да виде која је то беда. Кожа лавова, али глас магарећи! А кад упазе и уши, онда се досете лукавству, оставе оружје, а попадну коце и лесковце, опколе магарца, скину му лавову кожу, пак га
Прасету одрежи реп и уши у лубеница; нек оно сутра само место нађе куд ће се провући, опет ћеш га ти онде наћи. Но птичице и прасе без разума
” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши”, одговори кукавица. Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука.
гледати на оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали су да њихов судија чловечије уши имаде и здраво проницателно расужденије, јер иначе ништа им не би помогло што је слеп.
Не говорим овде за његове уши, које као зечје уши таман су како ваља. Но прво, он добро трчи, и далеко боље него многа животиња већа од њега.
Не говорим овде за његове уши, које као зечје уши таман су како ваља. Но прво, он добро трчи, и далеко боље него многа животиња већа од њега.
Онда ти све пчеле раз|дражене ударе на њега, летеше му која у очи, која у уши, тако да он у бежању начне искати себи спасеније говорећи: „Нисам ли ја луд?
„То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се. „Кад не може иначе бити, — рече — а ти'ајде, нек иду уши.
„То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се. „Кад не може иначе бити, — рече — а ти'ајде, нек иду уши.
” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се. „Кад не може иначе бити, — рече — а ти'ајде, нек иду уши.” Стисне зубе сиромах и зајечи, али претрпи. Оде они, нађе некакве рогове, пак ето ти га с сврдлом и сикиром.
његове науке, која је тако природна и уверителна да, ко само има здраве и чисте од сваких предварителних лажа уши, не само што ће је чути, но и за истиниту познати и на своје велико добро и благополучије примиће ју.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља мени кроз иглене уши! МОЛИТВА Да намирим она дрва! Да оберем онај грашак! Да претребим онај пасуљ!
Од родитеља ме језа хвата, од синова бежим кроз иглене уши, пред сестрама се кријем у мишју рупу! Брат ми ударцем цокуле просипа супу, а о небрату и да не говорим!
Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши? Крајње је време да нам неко каже шта је ово, тиква или џак, мишја рупа или мишоловка! (А шта ако је ово цео свет?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим.
Пред кућом таљиге и за њих привезан мрков, који токорсе мало фркну и нарогуши уши осетивши да иде неко. Сава и Никола прилегоше за један кош и ућуташе се. Мало постаја, а шкринуше врата.
Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке, као онај дугачки што се сад торња одавде; јер кога у'ватим, уши ћу му ишчупати!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— виче Јован. — Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. У Латковића су биле велике и клопаве уши. — Дела, болан, причај што! — Шта ћу? — Шта знаш! — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна.
— Чујем. — Хајде прескачите Клемпу! — Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. — Онога што је обесио уши, па седи. — Па зар је њему име Клемпо? — Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан.
— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!... Пиштољ за појас, па пут за уши!... Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... Хајдуци скочише око Станка...
— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. — Можеш! — рече она. И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ. Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...
Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... Јелица обори главу.
Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај.
— заповеди Чупић. Тобџија опет принесе витиљ. — Пали!... Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана. И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио уши.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка.
На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. Дама лако скочи напоље. Тресаше главом и затури косу за уши. Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротуара. Онда пођосмо даље.
писао писма без „свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо” (разуме се
Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду. Било је тихо. Мени су зујале уши. Ја легох њој у крило. Гледах у небо и слушах крекетање жаба Би ми необично благо. Она ме час пô љубљаше у чело.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два-три магновенија.
да ниси ни за звонара, а камол’ за попа... — Е, то ти знаш и нико више. — То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене. — Па ко говори? — Па говоре они. И то откад. Па ја се све чиним и невешта...
Али сад је већ доста, исувише. Само кад помислим како су га салетили, па му напунили уши!... Сирота Јуца, ње ми је само жао!
»Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! Сад се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида. Сирома’ младић!
Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима, — било би све друкчије.
Ај, јесте л’ то промислили?! А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши.... ни магарац се, каже, није прославио са оноликим његовим... Ал’ шта ћемо брез месечине?
Ај, то ја вас питам?« — А они се, веле, ухватили сваки за своје уши, па зинули, па се замислили, а после га питали: »А одакле си ти, пријатељу?« — А он каже: »Ја сам из Иђоша!
! Та између Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!« — »Е, фала ти, — кажу му они, — и за наше уши и за месечину. Нећемо пуцати; само штета што смо се толико истрошили!...
Најпре се вратио поп Спира, а дан доцније и поп Ћира. Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице. — Ержа, о Ержа!
Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама, а после чизме из блата.
ће мало подуже чекати, јер га је фрау Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже да има врло хаглих уши. — Је л’ те, нећеду пуцати канони? — пита фрау Габриела. — Неће, неће, госпоја. — Молићу вас, даклем!...
не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервêз! — Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија. — Бићу вам јако обвезана!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад и они седну, а фрајла опет поче неку фантазију свирати. Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. — Та шта ћемо ми матори овде?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па доста је да те остави недељу, две, ту, доле, да те грознице уморе, а уши да ти пацов поједе. Кога да се Гарсули боји? Имали смо разне тамничаре, ал’ ни један међу њима није био кицош.
ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.
Оних, који су пролазили тамо‑амо, стално, иако одатле није било излаза. Кад му се очи навикнуше на полумрак и уши на ту чудну тишину, Исакович чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно, довикују, са
Ваљда да утеши и умири своју јетрву, одговарала је, запушивши уши да не чује псе како лају: „Ајде, ајде, сриће ти! Није ни Вишњевски двогуб! Нисам ни ја дитенце!
Његов пезевенк, постмајстер Хурка, није био Рус. Кад му је Ана пробила уши кокодакањем, о својој деци, Вишњевски се решио да је пропусти – позвао је у своју кућу, и представио јој је, своју,
је почела да му се намеће, остави је, као што се окрене глава, од пијаних другара, кад започну урлати, ухвативши се за уши.
Ваљда би требала да се ухвати за уши, па да игра, од среће, у својој немошти? Да буде весела што неће видети децу своју, коју је оставила у Новом Саду, и
Па прст у уши, па ћемо запевати. Како смо били сретни и како смо се волели. Ономлани.“ А кад Ана настави да плаче, Ђурђе је узе на
Зна да је удовац, да је био у затвору, и да је задовољио грофа Кајзерлинга. Али, каријера његова – нека чује ако има уши – завршиће се усекованијем јазика, кнутом, и караулом. Он неће да га кажњава.
Кад је видео дете, живо, играо је, држећи се за уши, не само по загушљивим одајама куће трговца Жолобова, него и по авлији, тако, да је изазвао смех слушкиња, а поплашио
Он није крио да жели, као и његов брат, Петар, да буде примљен у аудијенцију код царице и да јој напуни уши, причом о свом национу, који чека на њу, у Турској, у ропству, плачући.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ово и много друго као у уши оцу на гробу рекавши, стакленицу часним миром од светих његових моштију нали, хотећи даровати самодршцу Стефану
непријатељ мој срамоту своју и да се постиди, и руку своју да положи на уста своја, да се ужасне и убоји, и од страха уши његове да оглухну.
А овај тешкосрди, глух непослушношћу, као аспида према обајнику зачепи уши своје да не чује глас речи светога, и све што му је преподобни слатко и дивно, страшно и ужасно као пророчким
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу.
Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене. — Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике.
Можда бих видео снежног човека, а можда би ми од мраза отпале уши. Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора.
Изгледало је као да дете плаче. Покушавала сам да спавам, покушавала сам да затиснем прстима уши и не чујем га, али сам га свеједно чула, устала и пустила га.
сâм на шинама још топлим и звучним од проласка воза, крај телеграфских стубова који су брујали када би се прислониле уши уз њих. Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци.
- бранила се жена, али онај глас, сада већ сличан неком гласу који сам знао, наређивао је молећи. Уши су почињале да ми расту као печурке после кише. Био је то одломак разговора који нисам смео да пропустим.
Јеси ли видео оно испод сукњи? Оно? Оно? Кладим се да мала има комисионске груди! Шта, шта си рекао? Ништа. Купи нове уши, Рашо Војводићу. Нове уши? Боже драги, Томо! Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш.
Оно? Оно? Кладим се да мала има комисионске груди! Шта, шта си рекао? Ништа. Купи нове уши, Рашо Војводићу. Нове уши? Боже драги, Томо! Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши?
Нове уши? Боже драги, Томо! Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш?
Весна је, вероватно, била негде код зечева. Иза зидова просто се осећало како расту суседске уши и њихов уздржан дах. - И све остало? - Нема осталог! - рекох.
- Говоре о оценама. Јеси ли ти прошла како треба? - Ја? - придигла се на кревету и усправила претворивши се сва у уши.
Клатарећи ногама, Весна је лепила својим шашавим зечевима отпале репове и уши. - Шта мислиш када бих обојила зеца у црвено? - упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Господин фишкал, не чудите се. Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. — Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши. Кривоног и тежак, он је тих последњих дана опремао своје људе, јашући цео дан. Псовао је њене загрљаје и пољупце.
Дете које није добијало на свако питање одговора, понављало их је, измучено, по сто пута, трзајући га за уши, за накит, за брке. Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише.
неколико тренутака и фелчер га је онако онесвеслог прао и везивао, не могавши да му нађе ни нос, ни уста, ни очи, ни уши. Ни рођена мајка, да га је узела на крило, не би га била више познала. После извршења казне, пук се врати у логор.
Скривала се са мужем и љубила му врат, груди, уста, уши. Аранђел Исакович, сасушен и жут, проживео је то неколико недеља као у паклу.
И као што је она превијала се у грчевима, од жуди за мужем, љубећи му груди, врат и уши, безумно и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима и
Висио му је и подвољак, висили су му и очни капци и обрве и уши. Коса му је падала на дебео, пљоснат нос, и такав, без високог клобука, гологлав, не само да више није изгледао
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Не ваља се“, кажу у срезу бољевачком, да трудница вретеном чачка уши, јер ће дете болети уши и цуриће му из ушију; не ваља, такође, да се провлачи испод конопца, да јој се дете не би
„Не ваља се“, кажу у срезу бољевачком, да трудница вретеном чачка уши, јер ће дете болети уши и цуриће му из ушију; не ваља, такође, да се провлачи испод конопца, да јој се дете не би родило са повојем, па би се
када он „расте“. Чини („ваља се“) за раст детета. У даниловградском срезу дете се, кад прохода, три пута диже за уши, и то за време младог месеца, „да би боље расло“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ја не дирам њихов купус. Лонгас аурес хабео, Уши су ми дуге, али Бревем цаудам тенео. Репић ми је зато мали.
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
ученик Српскохрватске гимназије у Будимпешти, открио је, у Српским народним новинама, како су зечеви добили велике уши. Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага.
Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле нормалне, као и код других. Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме
При оном заошијавању и бацању зецу се истегну уши, и какве је онда добио, такве му остадоше. Аустријски писац Феликс Митерер (Ф.
верујете пародиран је садржај и стил поучне дечје песме: Умивао се један дечко свакога дана без престанка, па су му уши расле, порасле, па му је кожа постала танка -Да ли ми верујете?
Због пословних дугова био је осуђен на подношење јавне поруге, као и на то да му се одсеку уши. Из неприлике се некако извукао, дугове је отплатио, али се у суровом свету никада није могао осећати сигурно и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове му брига и домашњих незгода пуно разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.
а овако ме штула моја натјерала да сједим с миром и на миру књиге читам, и на миру биљежим на хартији што су ми уши слушале и очи видјеле...« 1810. Караџић је у Београду, као учитељ основне школе, и ту остаје до 1811.
Милићевић, Вук - Беспуће
и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито извирује мати коју варају уши, која од сваког шума чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека,
потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.
Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку. Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове.
те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.
И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.
“ Па с' помами, па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне зраке
Ал' најстариј' уши нарогуши, Окрете се да ме ногом бије: „Знаш да носим ја просвѢщениє?“ Сит га с' тедо онда да намлатим, Да му
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли?
Већ им је поп раније био нешто натукнуо о сликаревој необичној работи и провукао им кроз уши да се код Раде Ћопића купе штокакви — могли би лако бити и нововјерци, који неће војску да служе!
— Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а? — Не галами, уши ми проби. Момак се обзире лијево-десно као да тражи куд би из ове тјескобе (тијесно у кући, тијесно крај стрица,
Канда исто мисле и ови моји пријатељи, јер чим је у шипражју нешто шушнуло, Вачкоња начуљи уши. — Сигурно сељак, Оченаш му његов!
и не мора. Командир се погури и смањи за читаву главу, сад је већ био тужан. — А мене је, видиш, маћеха кроз иглене уши прогонила, матере ни запамтио нијесам. Ова твоја, ако је и будаласта, бар је на сигурно мјесто оставила.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Они ти кроје Алаха према себи, ко да је Алах кошуља. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Кажи хвала што зидови немају уши! Алах чује, ал он ће и да опрости... ХАСАНАГИНИЦА: Засветлео ми онда кад се све око мене стамнило.
ХАСАНАГИНИЦА: Боље ти је да ме чујеш до краја... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Пусти је да каже, неће ти уши одсећи! ХАСАНАГИНИЦА: Кад пође свадба одавде, морамо проћи крај двора Хасанагиних...
То је положај с великим утицајем... ХАСАНАГА: Ја ја... четворе очи и уши. Ти ш мало више да се крећеш међ људима. Никад се не зна где се шта може дознати.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
могаше добро очешљати већ се увек она дизаше испод марамице и у нереду покриваше јој цео врат и мале, ситне, припијене уши. Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи, човека, створења цвет.
доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!
Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ
се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп
је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.
— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо
“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје па је редом звао бербере да га брију; али како је
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао,
јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши, онда би га цар Тројан одмах посекао.
Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла? Моју Јелу фалише, те ми уши пробише. СОФИЈА: А сад? КУМ: Сад видим шта је зец. 9.
зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда гласови разводе: „Чујте, људи, Кузман има новаца!
СЕЉАК: Гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам. СЕЉАК (смеје се): Мале су ти уши. ЈАКОВ: Твоје су веће. СЕЉАК: Дакле, велиш, ти си магарац. То је лепо. Него, гди је мој магарац?
СЕЉАК: Како то? ЈАКОВ: Подигни високе твоје уши и саслушај моју повјест, пак ћеш о свему бити извештен. Ја сам од благородне фамилије, и из далека.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И када се тај шоу најзад заврши, госн Кречко ми звизну такву једну шамарчину да су ми уши звониле пуна три месеца. —Одакле ти одликовање? — дрекну на мене. —Од деда Гаврила... — процвилех кроз плач.
Нови талас! Вукао ме је у Кинотеку све док ми неме филмчуге не почеше изилазити на уши. Сви ти Драјери, Сјостреми, Пудовкини, Ајзенштајни и Грифити — све ми се то некако помешало у једну општу црно-белу
Матори вади породицу из чабра, и поред два типа који издају уши под кирију. Има ли ичега лепшег од књавања у нераспремљеним собама из којих тек што су исфурали драги гости?
Збир читаве таблице? То се зове шлага! И мада су у „Три грозда“ чамили три пуба, а два гентера све то време издавала уши под кирију, нико ни мртав није могао да нађе ништа сумњиво у петорици типова које су тако страшно занимали аутомобили
Све му димови исфуравају на уши. У реду, нек се трује, мислим се као ја — њему допада — али ми онда нестане шибица. Имаш ли једно запаљење?
Да би читава ствар испала што веселије, увалили су му и јабуку у уста, а фефероне у уши. Запаљене су и вештачке свеће на пластичној јелци, посутој лажним снегом и ињем из тубе са спрејом.
буџу: управо уводи пословне френдове у ресторан; види се — нафатиран ловијановићем, изишао тек од фризера — пуне му уши длачица и све што уз то фура, а у ствари шта? Ма не направи ни пет корака —цап!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?
Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб.
„Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!“ Путује Лисац прастаром шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб.
„Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд.
„Шта ли је са њим? — трже се Жућа — Није га, ваљда, појео вук?!“ Стаде и Тоша, напери уши: „Не чујем његов радосни бруј. Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!
Долази колос на четир стуба, на њему кљове и дуга труба, лепезе уши покреће он. То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај!
За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна. Љути се ретко, никад не туче и само каткад за уши вуче.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Као да нису никада ниједан људски глас унеле у себе, моје су уши сад испуњене само тамним ноћним ваздухом и влажним испарењима која се дижу са језера.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ни сада не устајем кад ме бýде – страшни суд ли је, шта ли је – кроз прогризене уши ми вичу: Устани некрсте и тело своје покупи!
времена ни у огледалу да се види, почео је да ради — углавном са кожом као неко ко је штави: по ходницима је секао уши, скидао каише с леђа на тераси ил чупао косу онима што јашу, понегде је одлетео неки нос да се заравни лопта
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па ми, душо... ДАНИЦА (трпа прсте у уши): Нећу да чујем, нећу ни речи да чујем! АГАТОН: Само, знаш, да будеш паметна па да ти то мени оставиш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кљусина диже главу, фркну на нос, забаци уши уназад и умири се. — Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу.
Било је занимљиво посматрати. Коњ се у почетку затеже и одупире предњим ногама. А када га ударе бичем начули уши, подавије сапи, фркне, па предњим ногама опипа сплав и онда брзо уђе, стриже ушима и гледа унезверено.
И замишљам тада команданта како дрхти од љутине, а та нервоза и мене обузе, притискам уши да бих одстранио тресак и онда говорим: — Пешачка паљба, али митраљез не дејствује...
Сваког момента очекујемо нов прасак. — Извештава командир да осматрате. Батерија дејствује. Али од нове експлозије уши нам заглунуше. Као да се земља процепи.
— и уђе у шатор. Одмах за њим улете и каплар. — Извол’те, госпо’н наредниче! — Је ли — дохвати га наредник за уши. — Где је точак, где је точак?... А... Говори... говори! — Госпо’н наредниче... — Ћут!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.
Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда... Једва изиђоше и дахнуше слободно.
— Јок, одсече председник. Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
био прошао болницу за очи, за трахом, за болесна уста, за болесни стомак, за болесна плућа, за болесне ноге, за глуве уши, и Лудницу. Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?.. Сигурно депутација каква?
На пространој пијаци тога града искупио се силан народ и подигла се страшна граја, да уши човеку заглуну. Одседнем у једну гостионицу баш према пијаци и упитам механџију што се скупио толики свет.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку,
скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.
Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек. Код њега ти нема много. Не да он да рогови прођу мимо уши. Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Његове огромне шкољке ушне Хватају сваки шум који шушне Између Тибестија, Аира и Каира! То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у Космосу...
светлост Вождовца кад тамо нестане струје; ТРОЈКА, која се сваког јутра у Кошутњаку окупа: Кроз њихове отворене уши сад благи ветрићи хује. Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну.
Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну. Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика
Дува ветар, а зора се На конопцу суши. Земља шкрипи као лађа, Заглунуше уши: Не знаш да ли све се рађа, Или се све руши.
Толико су били гладни и мршави Да су им шајкаче падале на уши. И зато, кад год погледам велику градску палату, У мени се пробуди сећање најтајније: Помислим на војнике који су
Дочеке по повратку из Замбије и из Кореје, А посебно лезилебе и лижисахане Који организују овакве јубилеје: Уши ми већ пробише посмртни марш и Реквијем, Свечани погреби, почасне паљбе, усклици!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
За њих се везују многе урођеничке легенде, као н. пр. то да оне чују кад се на обали говори, јер за то имају дугачке уши.
пр. то да оне чују кад се на обали говори, јер за то имају дугачке уши. Међутим, те уши нису ништа друго до бочна пераја која се јако развију и израсту у време кад јегуља полно сазри и крене на путовање у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза.
СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ.
Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави пепелом, а брњице кâ жене у уши. Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза
Не заборав' сабље и миждрака и твојега бича пакленога, јер су Власи уши подигнули, да окупиш стоку у торину. Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на
Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе. Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал'
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом. У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и
Рукама запушио му и очи и уши. И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и у скоку прешао ту пољану.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чујући како се вретено врти, мачак скочи са кревета, па леже пред њеним ногама. Он избуљио очи а наћулио уши, чисто као да се диви и у себи есапи: е мачка није а мачија работа!
Стана није већ знала за себе. Те ријечи: „кад ти то желиш“, зујаху и прожижаху јој уши. „Ја то желим!?“ понови она.
„Нико други, до Спасоје Цуца!“ „Ха!“ гракнуше у глас домаћи, и наперише уши. „И ја, богме, рекох: ’ха’, кад га виђех, а и он тако исто. — Што ћу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.). Шаљив, злонамеран благослов лако прелази у клетву (Час’ примао, час’ давао!).
дужине: „Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспе на бубањ, а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су га на мед навукли, а док су га с меда свукли, и реп му и уши откинули“; итд.
а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су га на мед навукли, а док су га с меда свукли, и реп му и уши откинули“; итд.
— Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити.
Отуда ова изрека. Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене. — Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне.
Отуда ова изрека. Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене. — Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне. Нијесу биле ни зреле. — Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити.
— Кад умре. 6 Питао Турчин рају: — Је ли вам жао што Николу потурчисмо? — У нас, ага, кад окинемо псу уши, зовемо га „кудров“, а реп, зовемо га „кусов“, — пас био и бити ће.
— Лежи куја жута украј жута пута. — Лисица и реп, и над реп, и под реп, и на репукитаста, оздол подбјеласта, уз уши уздаста, наћулила уши, оде у кокоши. — Лула зелењара и крајцара бакрењара. — Миш уз пушку, миш низ пушку.
— Лисица и реп, и над реп, и под реп, и на репукитаста, оздол подбјеласта, уз уши уздаста, наћулила уши, оде у кокоши. — Лула зелењара и крајцара бакрењара. — Миш уз пушку, миш низ пушку.
(Сан) 28 — Два локвања око пања? (Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) 30 — Два пута до неба сижу?
Четвора врата су увијек затворена? (Глава, очи, уши, нос и уста) 54 — Што си год од кога чуо, ја сам ти казао? (Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе?
(Кад се два овна роговима потуку, вуна се тресе, а рогови не) 144 — Има очи, — а не види; има уши, — а не чује? (Слеспи миш) 145 — Један вечера, двојица свијетле, четворица дворе, а хиљада игра?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. 127 43.
10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци.
(Аждаја и царев син), 14. (Ко мање иште више му се даје) и 39. (У цара Тројана козје уши) приповиједао ми је и писао 1829 године у Земунскоме лазарету Грујо Механџијћ из Сентомаша*); 16.
Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало.” Онда се господар од галије сети свога за новчић купљенога мачка, па рече домаћину: „Ја имам у галији
То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те дође у уши и брату његову, који говораше да је боља кривда него правда.
Онда ђак с миром и с Богом оћера стоку и дође здраво кући, али без попа. 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан.
39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао,
јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.
Онда цар Тројан седне те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа.
казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.
једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути.
ово треће: отиде иза града у поље, па | ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: „У цара Тројана козје уши.” Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ту нас је довело! Ту нам је сада положај! Треба чекати, и отворити четворе очи и уши! Све нам зависи од оног што ће овде да се догоди!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овога, дакле, старца Диму, сваки дан | слушајући, мало помало превикле су ми уши к грчком читању. Моје од детињства природно љубопитство к свему оному што не знам почело ме је као подбоцавати да ми
Волио би[х] да ми се уши одрежу, него да ме ушкопе.» На ове речи архимандритове, које је с таким смешним намргођеним и као уплашеним образом
А да исповедам сву правицу, моје самољубије мени је шушкало каткад у уши, да мени моја мука неће залуду остати, но кад се посветим, да ћу чинити чудеса.
Пак [х]оћеш да бог с тобом чудо чини. Но, једна за стотину, или да једеш као и други људи, или — пут за уши.” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину.
се поизређају по сто једна за другима, | да се не виде од пра[ха]; који су год онда у колеси, пуне им се не само очи, уши и [х]аљине пра[х]ом, него и носови и уста, зашто морају дисати и одисати; пак ако најпређна кола стадоше, сва за њима,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши да ухвати што говоре. А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си
— Јето, здрав си... Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама. Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају.
Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу. — Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се. Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету. Ух, што си неки алапљивко!
Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије.
Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује. Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима.
Песме су лаж. Кукавице их спевале. Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог
Зашто ли ћуте? трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши. Ако о политичним стварима шапућу, траже му пет дуката. Гризе усне, јер у багремовима пиште и квркоре чавке.
“ Аћим се трже, брзо се одвуче у други угао, опет ће га чути, и, не знајући шта да чини, прстима затисну уши. — Ђорђе одговара: „Хоћу да потпишем све што тражиш, само да ме пустиш кући.
“ Неколико пута тако, и разговор би се на томе и завршио. Он у себи даље од Тих речи није ишао, јер Адам има његове уши, чело, прст што јаше палац, па и нос му је сличан — танак и некако шиљаст.
Само да не заборавим. Главно је да му руке нису на Катиће. Уши и чело јесу моји. Е, зар један човек на земљи има квргаво уво и ниско чело? Не мора то од оца да наследи.
Не мора то од оца да наследи. Јесте: сва деца имају или квргаве или клемпаве уши. Од лежања се млада хрскавица криви. Касније, с годинама, расте и исправља се. И чело им порасте.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али ко је још од Поглавице побегао? — Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи!
А морнари? Шта се ту може! Таква им је судбина! Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?
Жао му је било старице, али жао му је било и да упропасти другу жељу. Затискујући уши, летео је на леђима ветра, а ипак је чуо молећиви глас: — Зажели да се ослободим рана, помози!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Несклон томе да овакве савете чују зидови који су, по свој прилици, у овој кући имали уши, Доситеј је једва дочекао да радови на згради коју је купио чим је дошао у Београд буду завршени и онда се, четврти
Попа, Васко - КОРА
целу земљу треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Они старији“, настави Питагора, обративши се тим млађима, „знају то, али вама морам да растумачим“. Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде! Оне покривају од памтивека небески свод.
А свештеници шапућу молитве, подижу очи к небу и ћуле уши не би ли начули и сагледали птицу ибиса која долази са југа јер та је птица весник Нилове бујице.
Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из погона, то не беше случај са његовим музикалним ушима. А у те уши стиже однекуд неки високи пиштави тон којем је следовао други, виши, а овај био одмењен још вишим.
Он им шану у уши: „Чиме да објаснимо што се оволика почаст указује понајмлађем од нас свих, који није навршио ни своју тридесету
“ Сви присутни наћулише уши. Кад чуше са каквим поштовањем говори велики геометричар о Аристарху и како своја расуђивања надовезује на Аристархов
„Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?“ „Па имам, ваљда, уши да чујем шта ваши попови и калуђери шапућу својим вернима, и добар нос да нањушим дим паљевине“. „Паљевине?
На тој сувој храни сломила се и духовна снага једног Њутна“. Пембертон наћули уши. „Дакле и ви то знате? - И ја сам начуо да је Њутн неколико година иза објављивања својих „Принципија“ озбиљно оболео,
Онда сам испитивао шта се догодило и створило за време хемиског процеса“. Начуљих уши. „Пре свега“, настави Лавоазије, „установио сам да се површина живе у звону добрано попела увис изнад прилепљене
„Јесте, тако је било. Размишљао сам како да тог зекана ухватим за уши. Прво што сам урадио било је да поставим себи ово питање: Чијим посредовањем је била остварене она краткорочна
Иста таква струја, но противног правца, тече и онда кад примарно коло одмичем”. „Ухватили сте зекана за уши!“ Фарадеј се смеши и наставља: „Још већи ефекат се показао када сам у своје калемове уметнуо комад меког гвожђа, или
Чу се лавеж пса. Деца наћулише уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста историска личност.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се надимале. Повремено неко тешко, болесно и неправилно дисање
Па сâм кажи: кад би ми још могли да идемо, рецимо на пример, до Златнога Прага или до Варшаве?“ Још синоћ му она уши пробила свео томе истом, па је то Јаћим целе ноћи сањао и сетио се тога чим се освестио.
Ослободио се већ сасвим, црвене му се и уши и врат и сва глава, и зној га увелико стао обливати, али се он и не обазире, ништа га се већ не тиче, и само гледа да
Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет. Али не можемо бити сви једнаки, као клинци из фабрике.
не обраћа пажњу на оно што говори Икета, а у ствари сав се напрегао да чује, и већ почиње да се љути на своје рођене уши. — Окончано је. Знам. — Аспузијан? — упита Икета. — У архиви, у архиви, свршено.
порушио неку варош у Србији, или тако шта), и сви се чуде и запрепашћују шта је то сад наједанпут, а Сима начуљио уши, слуша, па у страшном нестрпљењу једва чека да Илија Васић остави оне важне новине, те да сам прочита и да се својим
Нит’ знам тога Милића Сандучаревића, нити су га икад моје очи виделе, нити о њему моје уши чуле, само читај да видиш.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
без господара, допро до у посљедње куће у предграђу, међу рибарске жене и крезубе старце што крпају мреже, увукао се у уши и старим наглухим бакама уз огњишта.
Пунио бих му уши свакојаким бунцањем и маштањима. Тек овдје-ондје, у сваком петом или десетом поглављу, мало бих зашарао као да се
Тачно је видим и данас: у хаљини од црног баршуна, с косом на потиљку зачешљаном узгор тако да јој је откривала уши и врат. Чинила ми се прекрасна; поносно сам је држао за руку.
мистифицирану персоналност, на замућивање због занатске дражи или напросто због миметизирања празнине, смјеста наћулим уши. Усумњичим се као пијанац који је у својој чаши наслутио трагове арсена.
захихотала се госпођа Миззи забацујући главу дубоко уназад. — ... а за моје ветеринарске уши, између „скрипке” и „циганског”, бирамо радије ово последње.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело... Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И
се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп
је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.
— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо
Ако су живи, лијепо им је и данас. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који
јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.
Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа.
казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наше брице би биле дубоко заривене у земљу, а наше уши прибијене уз њихове дршке. Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули и како
Тада смо се претварали у очи и уши. Наше уши су биле тесно припијене уз земљу, а наше очи приковане за звезде изнад нас.
Тада смо се претварали у очи и уши. Наше уши су биле тесно припијене уз земљу, а наше очи приковане за звезде изнад нас.
- усудио сам се да протествујем. Он плану и направи покрет руком као да ће ме дохватити за уши, али се предомисли и распали по мом поносу.
Ипак, на своју срећу ускоро сам приметио да је немирној мазги сметало када би је неко дирао за уши. То је било њено осетљиво место.
У трећем случају оловка, сто и уши ваших пријатеља су један чврсто повезан осцилаторни систем. Сваки пастир из Идвора би правилно растумачио овај
Ћипико, Иво - Приповетке
Биће да их је љуто жеђа морила: неколико пута заједно у тројицу долажаху пред каменицу; сумњиво се обазиру, напели уши, фрчу из ноздрва топлију пару но је љетње сунце, притискују један другога, али никако да прођу преко лаца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уосталом, чак и данас у нашем техничкоме свету, у техничким творевинама свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“, „носове“, „очи“, „чело“, „ход“70.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло; Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао да је овај
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши глуши да рâзбор не чује. Док заглух овај траје, не вајде савети, — И ти се, побро, бориш са овом авети.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Видите, фрајлице, ја дођем на пример к вами на посјешченије, ви ми таки почнете уши набијати како вас је шнајдер преварио, није вам начинио аљину по последњем журналу.
ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт. РУЖИЧИЋ: Что уже сотворју с отменијем сим рода человјеческаго! ЈОВАН: Ово је белај на моју главу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико
Краков, Станислав - КРИЛА
Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Чекај још! (Издалека се чује пушка. Јања се узврпољи и гледа да се од ватре уклони.) ПОРФИРИЈЕ (Радаку на уши): Пази на старца!... Њин је... РАДАК (Јањи): Ту ти је смрт! Корак да ниси један макао! ЈАЊА: О, боже мој! (У себи.
То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!... Тај Главаш, вид’те, што се подигô И турске власти силу наследну У своје руке дрско отима; Што
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Увек кад се зачује звиждање гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Љубисав „Хусар“ залетео се да прескочи магарца, али овај поче да се рита. Фјодор шчепао магарца за уши и подигао му главу да не би ударао ногама. — Море, шта га молиш!
Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном. Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница.
Народ у земљи гладује: „Ми смо сити и задовољни, само нам се провиде уши од зиме“. Али се они ипак надају и верују да ћемо се вратити, пошто су „деца Вера и Нада у одличном здрављу“...
— Радослав му запуши уста. Бора се отрже и још јаче развика: — Иглине уши, сунце им њино. Јер позадина, та твоја позадина... лаже, измишља... невине људе тера на робију... стреља!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже. Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство
живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799.
и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово нека слуша, У осталом пак сваком бог а душа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шеле обукао на се читаву нову одјећу покојног Маркана, брата Рељина, па скаче помамно преко гробова и бучно мумла да уши заглухну: — Ај! Иј! Уј! Како ми стоји глава?... Зар нијесам кршан и прикладан, не буди примијењено, кô и сваки герз!..
Узјаши, сјаши! Узјаши, сјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Срце му препуче. Удари му крв и на нос и на уста, и на уши и на очи. Стра'ота, браћо, погледати! Шта би вам, дјецо моја и Србови моји, више дуљио?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не могу тамо у канцеларији ни да разговарам поверљиво. Наслоне они практиканти уши на врата, па сваку шифру цела варош одмах сазна. И колико сам их одучавао од тога па, бадава, не помаже ништа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се три пута за уши и каже му се: »Пушти лескову, узми дренову« тј. јачину, Караџић, 1, 1899, 205, Темнић и Левач).
и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер). На сличан начин открила је з.
К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад су му хладне уши, а глава врела«): три пута по девет зрна к. стуца се и детету саспе у нос (СЕЗ, 14, 128).
од љутића у вину и пије кад је менструација неуредна (СЕЗ, 13, 378); сок са зејтином угреје се и капље у ухо, кад уши заглуну (ГЗМ, 20, 1908, 348). Лист р.
Ћипико, Иво - Пауци
— Прави кијамет! ... Није друге, већ гини! ... У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!... Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . ..
Овај му значајно кретом главе показа на њ. Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Богдан у тежиновом мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.
Ја волим да та неизвесност мучи њих, а не мене. И збиља, после неког времена њихова ларма се утиша. Почеше да ћуле уши и да ослушкују. Мрмљали су нешто, шапутали један другом на уво, показивали рукама на бедеме и куле. Загризли су дакле.
Осим зрикаваца, ништа се не чује, а они по цели дан цврче у треперавој јари. То пиштање ми сврдла уши. Тескоба, сврб, зној. Где човек да се дене, кад се у све увукао смрад.
“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно, безизразно.
Све се на њему смеје, и затегнуто чело без бора, и два реда светлуцавих зуба, и брада, и уши, и образи, и груди. Онда почињем и ја, мада нисам чуо шта је тај шашави копилан испричао.
Морам ли све време буљити напоље у ледени зверињак, чуљити уши да ми не промакне ниједан звук завијања, режања, бесног лавежа, самртног цвилежа, не пропустити ништа од грозоморне
Плаше се моје опаке злобе, мисле: откуд ће та грбава смлата имати уши за наше танане као паучина меке сањарије, оно што је споља наказно, наказно је и изнутра.
Ветар је измешао по небу буцмасте, руновите облаке, увукао им се у косу, очи, уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
на каквоме већу, Слушаћу их хладно, ал' спорити нећу: Гадићу се само у срцу и души, И звиждаћу тако - да им звоне уши! 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши увис, нису ти сиротани те ноћи могли окусити ни најбеднијег зечјег сна.
Када ловачки пас јури за дивљачи, онда сви делови његова тела, сваки његов мишић, очи, уши, нос, грло и зуби, постају искључиво органи лова. И мој цео интелект то је постао.
“ - „Па, ако смем да знам, шта говоре звезде?“ Овај разговор привуче на себе пажњу присутних. Сви, начуљише уши да чују Тихов одговор. Он уздахну дубоко. „Претстоје нам тешки дани. Тако ми саопштава звездано небо.
Кад још обесите о уши Ваше велике бисерне капље, Ви ћете бити бар толико лепи као Тицијанова Венера која се одмара у Дрезденској галерији.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио.
— Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши. — Нано, теби је увек до шале.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
с њима у разговор и замало се тако упознам да ме сви за свог пријатеља прогласе и на мене навале да им за спомен моје уши оставим, на које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако сваком
им за спомен моје уши оставим, на које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако сваком човеку кост у грлу.
— Доста, ја дам себи одсећи уши, и тек сад приметим каква је лудост кад земљедеља завиди војнику, овај трговцу, трговац художнику, једним словом, кад
Мој је госа био поштен сељанин, који је о мени као и о себи бригу водио, на моје уши тако исто пазио као и на своје.« — Усред ове Санхо Панзиног живинчета беседе ступи магарац Буриданов.
« — Усред ове Санхо Панзиног живинчета беседе ступи магарац Буриданов. Намрштено чело и оклопљене уши довољно показивау да је он од филозофног реда.
Иако ме и мрзи мислити и мудровати, опет вам кажем, браћо, да ништа бољег на свету не има од задовољства. Оклопиш уши, пак лепо грискаш твоју твравчицу или сламу, а свет и судбину остављаш нека оди као што су богови уредили.
— Буриданов магарац јест само идеални магарац, премда гдикоји са свом силом душе доказивати паште се да су у Буридана уши биле веће нежел’ обично код људи.
Е, зар се, опет, све велике удају? Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Гледај, молим те: очево чело, теткин нос, теча-Симине уши, ујнина уста, и тако редом даље. И у том се погледу тако далеко ишло да сам, слушајући свакодневно то па то, почео
нарочито један опширан разговор, после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула: „Што га нисам задавила чим је запиштао, него сам још задојила разбојника!
Професор математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се притисне дугме да би звоно зазвонило.
— Великодушност, уштво једна, али за тебе је великоушност! — дере се катихета и тегли грешнику уши као да се дочепао крајева хозентрегера. Ми остали премрли живи.
Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света...
Према таквим поетама треба применити исте методе које се према магарцима употребљавају, тј. треба им извући уши. То би се могло и према овоме младоме поети учинити.
— поче он сасвим мирно и хладно разговор. Ја се ужасно збуних и поцрвенеше ми уши као архимандритски појас. — Ја... овај — почех да муцам — да... госпођа је врло љубазна... ја је особито поштујем.
ти се одвоји бубрег од ртењаче, они те пошљу у амбуланту, тамо ти даду неколико грама кинина, зује ти по неколико дана уши, па се опет вратиш у фронт, а ако се пушка поквари, образује се комисија, прегледају је са свих страна, проучава се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Три дана га посматрам и све мислим, сутрашњи дан неће дочекати. Погледао сам га с леђа. Уши му се прозирале као крила у лептира, а вратне жиле једва носиле силуету лубање. Минусмо поред њега. Али ме нешто косну.
Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене. Једни су имали подеране капутиће, други војничке копоране, и шаке им се нису виделе.
На глави му нека прекројена шајкачица, која му и уши покрила, а преко нешто мало скраћенога копорана увијено је шалом, што је можда још од његове мајке преостало.
А при врху је испресецан као тестера, или се на његовој грбини оклембесиле стене, као слонове уши. Леви крај Преслапа губи се у врлетима и кршевима.
Извукосмо се — добаци ми. Он се готово изравна са мном. Видим пенушава уста његовога коња, закрвављене очи, уши забачене уназад, и разбарушену гриву. Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш?
Од потреса ваздуха стаде ми дах. Пред очима ми је све некако замагљено. Уши ми пиште. Мало затим пребаци, а потом поче да рије око осматрачнице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи освојиле лице. Једино се оне од читавог дечака виде.
Као рођена сенка свуда где год би крочио пратио га је смех, туго црна! На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку. Шта је могао друго? Гладни су му били и желудац и око: само је храну сањао.
Али, смех који је пропратио његове речи био је кратак: племе је добро начуљило уши и чуло хуку реке. Камо да беже нису знали, то ни сам Поглавица није знао. Све очи упрле су се у Белка.
Зидови су могли да затворе уши, јер поданици више нису отварали уста. Чак је и ветар над Царевином утишавао глас, је ли птицама преостало ишта друго?
покушавало да се он очисти, без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи улазили су људима у очи и у уши, затрпавали улице. Домаћице нису ни отварале прозоре, али ветар је, свеједно, уносио прљавштину у куће.
Његова јека сада је потресала и земљу и небо. Узалуд су људи памуком затискивали уши! Узалуд су деца завлачила главе под јастуке! Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје. Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“.
Кад удара силан Влах-Алија, кад удара Страхинића бана, из седла га коњу изгоњаше, а на уши ђогу нагоњаше; бог поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у
страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ планину, а Турчину очи испадоше, колико му нешто жао бјеше, те он гледа што се чини с
делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по биљегу: мене ј’ онда уши осјекао, па је мене Костреш наручио да не ходим, ни чету проводим, јер ако му ђегођ руке дођем, да ћ’ и мене укинути
Но ти подби један комат сабље и жута хрта за уши подбила (овде подбити употребљено уместо сподбити — шчепати). Мисли, љубо, кога тебе драго, тј. удри кога хоћеш.
„Наџак је“ — каже Вук — „с једне стране као мала сјекирица, а с друге стране има дугачке уши.“ нашарати књигу — написати писмо небог — убог, јадан Небојша — кула на Дунаву у доњем београдском граду невера —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни жбунови и дрвеће добијали су све чудније облике.
Чак се и мали Николица забрину и пријекорно упита своју кују: —А ти, Жуја, још ништа не осјећаш? Камо твоје уши, камо твој нос?
— Их, да им је сад она тамо муниција! — оте се Лазару Мачку. — Која муниција? — начуљи Николетина уши. Сад Јованче поче причати све доживљаје дружине од тренутка кад су побјегли у пећину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради сте ову словесну част себи примати...
Боже, који шиљеш слово своје земљи, пошљи у моја земљана уста слово да у кротости тече слово твоје у уши слушатељима мојим.
ЗА СЛУШАОЦЕ Речи, која нас ради плот би, У плоти мојој буди реч; Учини и возљубљеним Слушатељима мојим Да приме у уши речи моје, Од тебе, Речи, дате!
МУДРОСТ СЛУШАЊА Пређе него с наказивањем господњим издовоље отворили су му се уши, да се прегне ухо свесрдо слушати незатежно!
обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје! Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање.
ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА У Јерусалиму на овчијој купељи била су врло тесна и уска, ниска врата, те су се именовали »иглене уши«.
И рад тога, камилу и та врата »иглене уши«, уподоби Бог богатим људма и царству небесному... У Јерусалиму јоште за старо доби, бијаше једна купатељница врло на
Хришћаном, својим људма, или неким другим поганом и туђином? Можете ли ви то за уши метнути: зашто ви нисте пожаони и милокрвни на немоћну, болестну, невољну, сужну и сиромашну вашу браћу што сте у
А на том путу што је од мене стајало се, не могу ти ни исказати. Који ли језик може то избројити, које ли уши слушати, у корабу и путем на суху што сам ја чинила злоставство!
« Ама вама христјани, дужно је свакад ту стојећи вам у цркви. Вала време тихо имати, нема уста, а уши отворне и бистро умље, за памтење божијих од учитеља издаватих вам заложних се речи.
Одвраћај уши своје од песни и свирње, псовних и шаљивих беседа, понајвише од лаживих и шугавих за сваду и туђ укор придоносних речи.
Ако ли би се ко нашао коју реч духовну рећи, сви замрште на њега одвраћајући им уши своје... О СЕБИЧНОСТИ Нису нам једно сви људи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног
вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гêга у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида. Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.
— Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне? — Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. — Ама какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... Што си поје?
дај полицију и жандаре, трчи по кућама п виноградима, враћај је кући, замажи очи свету да не види бруку, и запуши му уши да не чује истину!... Ама неће се офајдити тиме! Остаде то — беше му!