Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Блажена душа чиста и добродјетељна којеј всегда у ушима оне слатке и прерадосне речи звоне: „С е ж е н и х г р ј а д е т, и з и д и т е в о с р е т е н и ј е ј е г о.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, нуто ти угурсуза једног! А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!... — рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? — Кад ми каза Средоје, мени се нешто смрче пред очима.
Утом стигоше до вратница Бошкових и уставише коње. Вују спопаде некакав страх: поче му пиштати нешто у ушима: поп му се учини — бог с нама! — као туђи човек; као да му и није стриц, као да га сад први пут види.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима. Није могућно да јој је кћи казала: нећу. Тога чуда још није било у свету. — Шта рече, несрећнице?! — Нећу!
— Шта радиш ти ту? Лазару је само грмело у ушима. — Је ли, море? Лазар не одговара. — Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?... Па што ћутиш?...
А коњ га је носио... Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести...
силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...
Збогом!... Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... У шатору беше тишина као у гробу. Свима су у ушима звониле Зекине речи... Чупић први дође к себи. — Рекосмо ли? — упита. — Рекосмо! — повикаше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце.
Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет!
Видео сам на прозору бледо лице моје матере, наслоњено на суху јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух.
Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на водах”. И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
она је имала времена да лепо посматра госта, и запамтила му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у недељу — на ручак.
Зато су се многи, чим поп Спира отпоче »Љубимоје стадо!« примакли ближе, не верујући ваљда својим очима и ушима; понеки се окренуо улола олтару, па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.
Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима. А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с
Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.
кући, легао, и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: »Срам те било!« Сутрадан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.
Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана, а годинама се спомињала Јулина свадба.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Блед, укочен, зинулих уста, са осећајем неке вртоглавице и потмулом грмљавином у ушима, Христић наједанпут испусти револвер из оне укочене руке.
Она је, широко раскречених колена, седела подбочена на високу, црну дршку од амрела. Без и једног зуба, са огромним ушима, она је мељала по устима маслинке.
крнтију треба поставити негде пред канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па ипак, он из Варадина није отишао плачевно. Напротив, однео је са собом, у ушима, песму момака, који су били по селима уобичајили, у то време, да се по месечини, у летње ноћи, водају, и певају.
Вишевски се Павлу, на крају, захвалио. Са очима Павловим, и ушима својим, каже, све је то и сам запамтио. Тек књиге има да се повежу, у сандуку, и пошаљу оберкоманданту Кијева, његовом
Животиња га је ослушкивала и стригла ушима, као да разуме то. Затим је потера у прву осмицу. Пошла је, као ветар, весело, сасвим другаче, него што ју је,
Павле се сећао лазарета, у ком је транспорт Василијев био видео, па му је, у ушима, неколико дана, одјекивао говор, који му се чинио лепши него његов, тако, да је те речи, сам себи, изговарао: Оруже,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
па онда, да се не би осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку Тоши урлајући: — Опрости се с репом и ушима, више их нећеш видјети!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ко кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у
се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без шаљивца Гледају се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Понели смо сви по једно, за успомену. У гнезду је било четири јајета и када смо пошли, дуго још у ушима имали смо крик неке птице. Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши.
Осећао сам како ме читаво тело боли, а онда и онај шум у ушима и слепоочницама. Полако сам почињао да га препознајем. Био је то шум моје сопствене крви непомирљив и очајан.
Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају?
Затим је настала ужасна, бесконачна тишина у којој је све што чујеш само бубњање крви у ушима. - Удавиће се жена, људи! - викнуоје техничар из очухове фабрике и збацивши своју шарену кошуљу скочио у реку.
У рупи као што је Караново извесне ствари шире се брже него пожар. Рашидин брат, коначно, није седео на ушима и могу да будем спокојан: то о нама цвркућу већ и врапци на рампи.
У густом ваздуху лета осећао сам своје споро кретање кроз простор и крв како ми бубња у ушима. Чинило ми се да ходам читаву вечност, иако је то био стари навикнути пут, оивичен проћелавим дудовима и телеграфским
Црњански, Милош - Сеобе 1
очима гледао је Вук Исакович све то, погледом упртим у њено остарело лице са збораним подваљком и висећом кожом под ушима, брадицом која беше врло мала и јабучицама црвеним које су се виделе под белим прашком, расутим по целом лицу, пуном
Топле, летње ноћи биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и кошуље беху им, у зору, пуне мрља од црвених, згњечених, дивљих плодова.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Они напрегнуто мотре дечака са слушалицама на ушима, завидећи му на драгоценим минутима. Можда најлепше ствари већ пролазе?
На кутији седи наш инструктор са слушалицама на ушима и говори у микрофон »ЈУ-2Об-КМТШ зове Аустралију! Слушам...«, а са стране пише црвеним словима »Поздрав братским
Детектор се слуша кроз слушалице на ушима.) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951.
Поставио сам свој детектор насред стола и почео да баратам око кристалне кућице. Ускоро сам у ушима зачуо веома удаљеног Хари Џејмса, који је свирао композицију »Циганин трубач«.
се изненада сетио да Јелена, у ствари, уопште не чује музику док игра са мном, јер су слушалице биле стално на мојим ушима. Ето, то је била жена!
Петковића, Лончара, Чарапића и Бањаца, у ушима ће му одзвањати реченица његове младости: »Дај један круг!« Видеће осамљене салаше у даљини, видеће зеца у трку,
Срце јој је ударало као лудо, у ушима јој зујало; повраћало јој се од могућности да читав овај дуги пут, сви сати чекања да га сусретне и види, падну у
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића. Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стаде њисак ата и парипа, Свак одмила упропице ђипа, Ногом бије, а ушима стриже, Модар пламен на ноздрве лиже, Би истргли руке из рамена, Да су момчад лошега кољена.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Исте оне честите Радине очи, душу му видиш у њима. Па чим тај мене спази, а он само стригне ушима и зарже: ђе си, вели, Петраче, камо те већ на овај крај, Србине брате!
— Да им је зеричак помоћи, гадовима, а? Изгинуће, бог их убио. — Шта помоћи? Нек изгину. Нико их није по ушима тукао да бјеже и чету нам срамоте. Па још и та брука, и десетар и митраљезац, оба скојевци.
). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно увуља црна бакица у новим жутим опанцима и већ истог трена јој у ушима зажубори добростив мекан глас и знане ријечи, незаборавна пратња њезиног рођеног дјетињства.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима! Па тај је чуо и кад у седмој соби зашуште димије! За то је увек имао добар слух!
Тај коњ, да ли то значи да сам ја био магарац? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Да својим ушима не верујем! Каква ти је то смишљотина? Шта си то намислио? ХАСАНАГА: Шта сам ја намислио!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Још и сад ми у ушима одзвања њена чувена реченица којом ме је дочекивала на прамцу, привлачећи, ужетом, чамац обали: „Јесте ли можда за
Најпре вас тако науче да вам је отаџбина најлепша на свету, онако, потпуно без везе! Мислим, нико их не бије по ушима да се сами уваљују у то.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Падају гнезда врапчија; ушима стригну с тавана четири глува балвана. Потече тама качија и прогна пропух духове кроз шупље бачве дудове.
Ја чујем жамор ушима смиља: ни тајне споне потмулих сила, ни плаха вода, ни ватра жива не знају тајну мојих тамнила.
Не знајући шта с очајем, ја измислим и пределе, кроз које ми сен проиђе, Љубовиђо Љубовиђе. С лептирицом у ушима хук је мени благо трење, а олуја, ветруштина, јасиково треперење.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен. Као у музици где се одједном среде у један вапијући глас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— викну бесно командант. Онда се обрати командиру: — Разорном! Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну. Несвесно смо притискивали ушне шкољке.
А када га ударе бичем начули уши, подавије сапи, фркне, па предњим ногама опипа сплав и онда брзо уђе, стриже ушима и гледа унезверено.
неки залутали куршум, колико да у људи застане дах, а коњи нестрпљиво затрупкају ногама, или уздигну главу и стрижу ушима... Неки пут почне убрзана паљба, као да су људи побеснели, и нама се чини да нико жив неће остати.
Још један плотун. Млитаво тело се опустило, а глава клонула... Војници су се враћали ћутећи, док им је у ушима одјекивао јаук самртника И после много времена, у бесаним ноћима, гледали су они онај болан поглед, млитаво тело и
Дакле, наредниче, тај топ мораш да пронађеш и да га уништиш. Поздравих и пођох, а у ушима ми непрестано бруји: „Да га пронађеш и да га уништиш.“ А то исто вели и мој командант а вероватно и сви они виши.
Пред очима ми је стално лебдела слика оног мученика, који рукама држи своја црева, а у ушима ми одјекују речи: отаџбина... отаџбина...
— говорио је строгим гласом, гледајући стражаре. Затим се окрете и изиђе из штале. Сети се тада ђубришта, и у ушима забрујаше речи командантове, када је обилазио круг: „Ред се у батерији, наредниче, цени по месту где се избацује ђубре!
Згрчисмо се од ужаса. Пред нама сукну пламен, један, два,... четири, а у ушима нешто писну од страховитога треска, као да се брдо проломи.
Покушавам да се дигнем, али ме нешто неодољиво вуче земљи, и, ослоњен на руку, кретао сам главом, док ми је у ушима нешто пиштало, а пред очима трепериле разнобојне искрице. Пипнух се по глави и грудима... Жив сам...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У ушима, каткад, у сну, ја и сад још чујем шум корака аустријских генерала, са тог погреба. Корачали су кораком лудака, љуљајућ
Једна песма, која се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може да се штампа. Њен је рефрен гласио: „Еј, Ратко, Ратко! .... те братко!
Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.
Ха, ха, ха, ха!...” Тргох се, и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекну оно пакосно: „Ха, ха, ха, ха!” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у
” „Ха, ха, ха, ха!” — у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подруглив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље. Нехотице уздахнем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хиљадама мисли појури у главу, а у ушима звони и ври... Све то би само за тренут ока. Како поскакаше, зликовци разгледаше узверено на све стране.
ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима, а у глави беше страшнији лом и окршај од свију познатих вам вашарских призора.
Још се разлеже тихо брујање као са оног света само у ушима болесниковим, горе у манастирском конаку, гдено се виђаху отворена врата.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Оде.) ВИИ ПРЕЂАШЊИ, без МЛАДЕНА ЈЕВРЕМ (Павки): Јеси ли чула сад твојим рођеним ушима? ПАВКА: Чула! СПИРИНИЦА: Ију, рођена ћерка па да гласа противу оца.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. — Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате. Можда би неко и ћео, ал’ није смио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” О, кад би имао чиме и мого Све три да их са земљом сравни! У ушима му хучи талас крви: Да су му руке дебљине храста, Па да их једним ударцем смрви!
Гледа Лаза, гледа, и скида Наочаре, да их мало уштима... Да га то не вара чуло вида? Како да поверује својим ушима: Неправду кад види, Лазар зарида И нарогуши се као орлушина!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
По броју тих зона природњаци распознају старост јегуље. Али та се старост боље распознаје на ситним израштајима у ушима, који се називају »отолити« и који под јаком лупом показују структуру означену на сликама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.
Сад смо вјеру ухватили, а то је Бајицама добар изговор да се по ушима покрију, да тијем прикрију свој страх!... А знаш ли, никоговићу, да ми није ради Господара, е бих те брстином иза
„Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде, Кицош је на ушима, Што је руха на њему је, што је круха у њему је, итд.) која у говорној служби има ширу и сталну употребу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Није да не би могло... ИКОНИЈА: Шта кажеш, да ти дадем вечеру, имам пасуљ са свињским ушима, савршен, и парадајсалату, плус једно ладно јагодинско? Је л важи? ПРОСЈАК: Није да не важи...
Онда шкембиће у сафту, сладак купус са кожурицом, и пасуљ са свињским ушима. Верујте, савршен. НЕПОЗНАТИ (стално погледајући напоље): Дајте ми тај пасуљ. ИКОНИЈА: Купусалата, парадајсалата?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с лишћем преметање, дају ушима једну тако слаткослишну музику, да доводе човека у савршено заборављење себе и у иступљеније ума.
Жива и дејствитељна књига, из које у свако доба, сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама; земља са свим шта се на
„Квис, квид, квомодо, уби, | убивис, убикункве”, то је звечало у мојим ушима слађе него сиринско пјеније; а ништа од свега тога не знати! Боље би било да се нисам на свет ни родио.
Сви би ме јошт с толиким ушима слушали и потом би се они међу собом инатили ко ће боље мој нови језик изјаснити. Овде би на ме ред дошао смејати се,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен.
— вели Дундак сједећи на прагу. Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: — Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Није је гледао. Говорио је врло тихо. „Лези ту и скамени се.“ Није веровао својим ушима. Било му је толико жао себе да смалакса у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се
Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери. Памти: бацила се на кревет с Тихом песмом малог звона у ушима и узела Ђорђа у наручје, лако, као танак сноп ражи. „Што си тако мали... ох, што си тако мали?
То је било кад се вратио из Паланке. Ђорђе јекну и поче да тоне. Ништа више није чуо, само му је од падања звиждало у ушима. Није га било страх. Ужасно га је болело у стомаку. Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу.
Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје у ушима. Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи
Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи. — Примаче јој се да је боле види и чује. У ушима поток. Једва је види. — Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте.
Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид. Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа. Само се од ушне шкољке сипкају зрнца сувог креча.
Крушка под крушку...“ — говори му капетан. „Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.“ Ја не верујем ушима да то Ђорђе Катић, чувени трговац, говори, и крстим се.
Напреже се да чује. Не може од својих дамара, од шума и неке ларме у ушима, јер ово је његов последњи злочин, јесте злочинац већи од свих што су газили земљу, а не сме, не може и неће да пусти
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Други га, одлазећи у свет, зарађују. Трећи отимају. Али, среће у њему нема! Последње старчеве речи једва је чуо. У ушима му је брујало: одлазећи у свет, може се постати богат. Е, па, отићи ће. Ако су други могли, што не би и он?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нашим ушима нечујна музика сфера употпуњава ту хармонију. Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен речју Космос“.
Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из погона, то не беше случај са његовим музикалним ушима. А у те уши стиже однекуд неки високи пиштави тон којем је следовао други, виши, а овај био одмењен још вишим.
Она већ беше зашла у године, па је зато своју проседелу косу обојадисала риђом бојом. Отвореним очима и наћуљеним ушима Еуристеновим не умаче ни овај незнатни догађај.
Причини му се да се ти стубови, ту пред њим, пробудише из вековног сна. Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!
Коперник се ухвати за чело. „Обмана је што видим и што чујем, вино ми засењава очи и зуји у ушима“, рече он у себи, па појури у правцу своје ћелије. При томе му се кроз лукове аркада указа и лице Месечево.
Тај нечујни говор имао је своју нарочиту граматику. Када би се враћао кући, звучали би му још ти разговори у ушима. „Боже мој“, говорио би сам себи, „ала сам све којешта лупетао!
Хемфре пође онамо, а Пембертон остаде сам у чекаоници. Чичицине речи звучаху му још у ушима. „О, мој Боже“, рече он, ,да ли је то могућно: Њутн се не уздиже на висину ни својим рачуном флуксија, ни својим
Ја ћу вас, као таквог, у свом предговору претставити читаоцу“. Пембертон не могоше да поверује својим ушима; „Како? - Ја, Пембертон, издавач Њутнових „Принципија“!“ „Зацело, драги мој!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно цичати, да сам мислио:
Али усред оне грмљавине у ушима, усред овог црног облака, иако сасвим ослепео, обамро, полудео, ја сам ипак чуо дивљу вриску мојих џелата и демонски
И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља, кључа и раздире јадни мој пренапрегнути мозак.
се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар, у исти мах, ошинуо коње, за чијим се ушима, лако и злокобно, лелујале перјанице.
Свирају тако, свирају, дувају и урличу, па кад се сити насвирају и задовоље, те их већ заболи за ушима, они оду и не купе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И сад ми је у ушима изненадан плач расцвиљене дјеце и Аничин крештави глас сред тишине љетног поподнева: — Аждрубалеее...!
У посјетама је и жупник из недалеког села. Још ми лежи у ушима слатка, смоласто удворна интонација његовог гласа, која се нарочито испољавала кад је говорио с дједом: у свакој
И је ли му се онај хипертоничарски звиждук у ушима, пригушен но упоран, на махове преобраћао у прољетну звоњаву звона што завијава пелудом дјетиње игре под свијетлим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.
У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти... Срце се стегло, следило: окаменило се...
Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно !...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послуша он диду, легне под раст и заспе с тиквама у ушима, а спаво је све док га дида није пробудио. — Но, шта си чуо и видио? — ома дида запита. — Шта сам чуо и видио?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које је он гајио према мени.
У ушима су ми стално одјекивале речи оног симпатичног младића да ће ме можда једног дана срести као студента на Универзитету у
” Од повратка из Халеа слушао сам ове речи како ми одзвањају у ушима, без обзира где сам се налазио: у стану, у лабораторији у слушаоници или чак и у Николиној продавници.
Билхарца, пустињака из улице Кортланд стрит, и његова омиљена фраза ”амерички материјализам” која је забрујала у мојим ушима. На крају говорник је поздрављен дугим и одушевљеним пљеском.
Ћипико, Иво - Приповетке
Поврх њих нередно вију се галебови, а крик им се мијеша са шумом мора и хуком затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире.
Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире, само јој се у ушима ори шум олује... Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га
Гледају у празан, потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу.
Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљеном свиленом марамом на глави, скрушене, погнуте, гледају преда се.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
синтаксичку неправилност: „Он, тај, ту Бора – издашно сам га опет читала, па ми начин говора, локални или лични, у ушима и под пером Ш...].“12 Подвучена неправилност у реторици се зове метабола.
Али у нашем језику, у оним већ помињаним метафоричким „главама“, „ушима“, „рукама“ и „ногама“ које машине, па и наша друштвена „тела“ поседују као што Вероника Христосов лик на својој марами
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Нервозно шета и крши прсте.) Ух, да ми је да се сад претворим у муву па да улетим у Двор да својим ушима чујем како краљ каже Сими: „Позвао сам вас, господине Симо, да вам понудим један портфељ у кабинету!
Ја сам роцпођа министарка! (Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове.
ништа га не разумем. Да ли то зврји телефон, или мени нешто зврји у ушима... Ништа га не разумем. 'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.
од читања нашег писца: „Он, тај, ту, Бора - издашно сам га опет читала, па ми начин говора, локални или лични, у ушима и под пером [. . . ]“.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
због сунца које објашњава себе биљкама због неба разапетог између прстију будим је због речи које пеку грло волим је ушима треба ићи до краја света и наћи росу на трави будим је због далеких ствари које личе на ове овде због људи који без
Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања. О, испод коже млаз крви моје
одсуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те ушима свога срца и њих ту нико није умро ко је умро звездо моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За оне који су искористили
Нек трговци временом плове са воском у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге која те распиње.
Краков, Станислав - КРИЛА
нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Али командант Источне војске тражи...“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!
Земља је прпорила од удара. Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош... Још једино у ушима нешто хуји од силнога праска. Телефон је свирао. Јављао се командир пете батерије. — Каква је ситуација?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
данас био овде, донео ми је књиге и читао ми је, само да си га чула, свака реч му је пламен била, још и сад ми зује у ушима речи: Мени дајте Српкињу, За њу живим, мрем за њу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим прстима Ребара белих оштре шкрботи, Бриткога
слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи ушима: „...Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...“ Још жалоснију, још несрећнију Катуновић ти данас доноси.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова
приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара
На сличан начин открила је з. тајну и о бану са крмећим ушима (Беговић, ЖСГ, 189). У народној медицини з. има широку примену.
Ћипико, Иво - Пауци
— али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји. Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.
—Знаш за црикву „швете Марије” — одговори. свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима.
свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима. Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.
тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.
Има га доста! —'Ајде, де да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји. Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно ...
Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује... У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.
Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина. У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.
гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.
— Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета...
А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и бран
— Могућан је он човик! Лако је, ко јема, њега свак части! Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину. Чека да опет проговори. Али она обори главу. Он је погледа и пусти да премишља...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим. Он, мој коњаник стоји непомично, само му бојни коњ стриже ушима и немирно се стреса као пред полазак. Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава.
је Брзан наредио да га сместа погубе јер га је намах спопало беснило чим је чуо то грчко име Доротеј, које му шкрипа у ушима и натерује га да зелени од једа. А и мантију скројену по грчком узору није могао да поднесе. Ја нисам мислио тако.
Целе ноћи нисам ока склопио. Превртао сам се по тврдом лежају и до крви угризао усне. Непрестано ми је у ушима зујао онај уњкави глас, али ми никако није успевало да се сетим његовог лица.
Али зар има лепшег цвркута и помамније сласти него слушати своје срце како панично тамбара, шумор своје крви у ушима која жудно тече па онда шта буде нека буде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
После треће луле и четврте каве диже се мој спри на ноге и протегли се. То сам јасно осетио јасније када је застригао ушима и затреперио ноздрвама. Нањушио је опет дивљач!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица немачко-српска, уобичајена у целој паланци; — коса јој стручним
” Наравно, сви су говорили. И чудили се како на Кашикари има вешта шнајдерка — ту реч Ната није чула својим ушима. Уосталом, престала је презати: пада новац, сладак новац, па јој је мило.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ми замерити, љубезне читатељке, што вам не казујем како јој је име, јер је она таково име имала које врло ружно нашим ушима звони.
љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице стоји, нит’ се брине како ће оде правити, нити гди се злато наоди, нити пак како ће
љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице стоји, нит’ се брине како ће оде правити, нити гди се злато наоди, нити пак како ће
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар ту није требало мало више нереда, мало немирнија фризура, мало неуређених власи, међ' којима би, рецимо, у ушима сјала два бриљантна бутона? Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом?
Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом? Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било
пука у пензији, или замислите човека са добрим апетитом и, овоме одговарајућим трбухом, са меснатим клемпавим ушима, задриглим вратом и касапским рукама, па вам кажу да је то композитор.
Наоружан свима земаљским особинама, а нарочито земаљским ушима и радозналошћу, ја сам од речи до речи чуо дискусију која се на тој седници водила и кроз отшкринута врата видео сваки
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваљда смо зато овде и постављени. А тешко је, несхватљиво мучно. Главу заноси неизмерни терет, и у ушима непрекидно бруји од силнога треска и потреса ваздуха. — Воде капетана Власкоја, сигурно рањен... — Да ниси рањен?
Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена.
Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти. Или је то јаук. Гр-р-ру! Неко стење. Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја!
Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима. На средини реке вода заковитла, учини ми се као да се ми окрећемо у месту, те затворих очи, али се занесох те спустих
3атим је коњ приведен уз обалу. Животиња, као да предосећа опасност, поче да стриже ушима. Неко викну онима на супротној обали да повуку. Затегоше конопац.
Он се тада са телефоном налазио на левом крилу батерије. У земуници је био случајно сам и, како је на ушима држао слушалице, није ни чуо ларму споља.
Телефониста, који је држао стално слушалицу на ушима, обрати се команданту: — Господине пуковниче, говоре ’вод’, да су Бугари заузели неки Лерин. — Шта!...
Али кроз полусан чујем говор, који заморно одјекује у мојим ушима. — Примам... — Пратим... — Е, бога му, овај ме човек као неки демон јури. Одмори се једном, одмори, мајка му стара.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ал залуд! у очима електричну визију, У ушима звиждање убице-простора, локомотиве; Два-три сумњива стиха, историју: Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су га задржавали! Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак. У ушима му је зујало: сам! У читавом овом проклетом свету он је — сам! И нигде ни брата, ни друга.
Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град!
Белутак поћута, па рече: — Играј сама! Био сам и остајем Белутак! Хоботница сопственим ушима није веровала, али Белутак понови своје речи. Узалуд га је жаруљама пекла, узалуд стезала, покушалава да разори.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо. Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора до зелена Лима, те пођоше српске поглавице и војводе, што су
Да се можеш, брате, придесити, и ушима јеку послушати, и очима сеир погледати, ја кад пуче тридесет топова, па кад пуче Крњо и Зеленко, поље тутњи, а планина
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар. — Ти си се на мене ритнуо, признај! Сивац само стригну ушима као да ће рећи: — Можда јесам, а можда баш и нисам.
и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу, осамљен, сједи у младом житу и мрда ушима. Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се Бога и мојим ушима јерно нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'те од мене
ти красну жену нацифрасту се не мотри; промини је, те не само од јела пости се ама и срдцем, очима, с језиком, ушима, с рукама и с ногама и са свим ти чланци.
на зурнице, шале и шамате, очи од гледања красна и маскарљива, од прегледа људскога, јерно очима је храна поглед а ушима слушање.
А и с којим ушима слушао си наскоро које бештије срамне речи и појање и сам си неваљало зацењен се ш њима клапитао, со тим пак и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима. Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...
“ које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио
Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао... И то је охрабрило Манчу.
Речи тетка Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо представља ту сцену између Доке и Замфирових. Страшна му је била и сама та помисао да је
Врати се опет мислима синоћњем догађају. Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџијске кћери које се чуло из авлије.
и оне још страшније речи: Је л’ ти жао што се растајемо, растајемо, а не састајемо!... страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа света.
Кренуо се к самом извору, тако рећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише.
Била је тужна и замишљена. Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке
Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.