Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оданде сам могао целу авлију, а и унутрашњост ћелије неопажен прегледати. У цркву уђоше два-три човека и неколико жена из оближњих села. То је било све... — Али где је Стана са мајком?
После сам чуо како шкрипнуше врата од архимандитове собе, и мати и њена лепа кћи уђоше пажљиво у собу. Мати је, уморна, села на миндерлук, а Стана, као у својој кући, премешташе по асталу на коме беху
Ситније ствари, као: бурад, каце, казан и друге маленкости, распродаше; новци уђоше у касу, а Милисаву, на добру реч кметова и осталих сељана, оставише на руковање стоку са њивама и ливадама, да њима
— Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе... Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке, чекајући
— Има нешто мало... биће, тако, за шесет-седамдесет ока... А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе... Уђоше у кућу, напунише врећу кромпиром. Сремац је полако диже на грбину и пође напоље.
— Јесу ли ту сведоци? — питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. Сведоци уђоше. Сваки је од њих говорио шта је који знао.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
око 50-60 турски̓ кућа и једна џамија; а кад се Турци не смедоше у оне куће уставити, но сви побегоше и у Варош-капију уђоше, онда ја и поп Лука с војском уђемо у оне куће, а веће је био близу мрак.
и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али дотрча један Србин на коњу и каже да дођоше Турци у Шабац, уђоше у град, „и ја — вели — једва утеко̓”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита.
Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има!
Кад већ одскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест. Уђоше у једну јаругу, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво. Није то!
Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста. Није ни то! Уђоше у четврту јаругу. И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд
Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу. Чињаше им се доста крива. Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.
Утом се помоли домаћица на врата кућна и рече да је вечера постављена. Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани. Седоше сви за вечеру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи. Сад су без бриге... И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. Тамо заиста беху сви. И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други.
Сад, хајдемо у кућу!... И уђоше сви. 3. БОЈ НА МИШАРУ Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.
За неколико тренутака све беше ту. Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: — Неста нам барута... Шта да радимо? Све обори главу. Наста тајац.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи. Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха упљуваним сахатом.
Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп. Погледа око себе: — Гдје је икона? Ми му показасмо. — Метните ми овдје!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства, али више укуса опажало. Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог
Још мало, ето их на вашаришту. Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст и уђоше у Велики сокак. Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида. Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.
— Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част! — Боље вас нашли!
А није мање весело било ни у великој соби, тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса. И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.
Африка
То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе. Урођеници Уаватара тада уђоше у село и прођоше између заспалих колиба до нас.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ишао је и трчкао, упоредо, са мајком, док дођоше до реке, бистре као сузе, и до скеле. Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето.
Тек изјутра виде да му нема матере. Тада га ујна узе за руку и рече: Ајдемо код Петре! Кад уђоше у кућу, а оно, заиста, његова мајка тамо. Велика ватра гори, а на веригама виси бакрачић пун ракије.
А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други. Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку!
Повлачила се, као вашар, шарени, крај њихових згаришта, откуд се чуо јаук и лелек, док не уђоше Турци. Кад је, пре тринаест година, Павле одлазио, из Србије, у коњици Вука Исаковича, са аустријском војском, излазио
Његова капија отварала се огромним кључем, као у светог Петра, а кад се капија широм отвори, кочије Павлове уђоше, грмећи, по цигљом патосаној авлији.
„Гледам те, Павле“, рече му једно вече, кад у кола уђоше, „па помислих, што ми Бог не даде да тебе сретнем, пре Трифуна!
У стражару уђоше нека деца. Шиљбок, пред мостом, стајао је, као да спава. Исакович није знао, није ни могао знати, колико робова, и
У кући је било, тог дана, пуно, а сиромашна рођака сенаторова изишла је, кад сирмијски хусари уђоше – да остави Варвару и сенатора саме – јер официри беху дошли да Варвару, а не њу, гледају.
Она приђе Павлу плачући, па га је загрлила и нежно пољубила. Била је бледа, разрогачених очију. Кад сви уђоше код Петра, Павле угледа свог братенца, како га није био никад видео.
Фемку, па Евдокију, па госпожицу Теклу, да друге и не спомињемо, али није ни једна, ето, остала у његовом животу, него уђоше и изиђоше, као и те слушкињице, које је имао.
Али, шта би то могло бити, није могао да замисли. Уђоше, међутим, поменута четворица, са десна, упарађени, намазани, а стајали су у ставу мирно, као деца кад се војника
Теодосије - ЖИТИЈА
А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и оставивши пут ка проту у руски манастир уђоше.
“ А они варвари уђоше са старцем у манастир, и пошто су били љубазно угошћени и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им
А многи од благородних, оставивши своје куће, ишли су са преподобним путем смерности, и стигавши у Свету Гору Атон уђоше у манастир звани Ватопед.
Предусретљиво дочекани и часно примљени од игумана и братије, уђоше у свету цркву, и када је била молитва и благодарење Богу грљаху светог старца и у Господу целив му даваху.
Божјим пројављењем пошли су морем, оставивши с десне стране Константинов Град, и ускоро стигавши у Свету Гору Атон уђоше у пристаниште и изнесоше терет из лађе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад би време, уђоше у двор, дочекани слугама, да прво одстоје свечану мису што се у дворској капели Бискупије служила, за „дуг живот и
Изгладнели, после наглих ручкова и пијанки, изубијаних ногу, уђоше у варош Грац, пожутели, сасушени, закрвављених очију и мутног погледа.
После три дана, изменивши свега неколико метака из пиштоља са француским хусарима, уђоше и у Вормс, а по киши, под провалом облака, да не испалише ниједну пушку, у Шпајер.
Газећи мокар песак, уђоше под капије града, под густо багрење, идући дуж високих зидина, зараслих травом из које су вириле топовске цеви.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише. Њих двојица уђоше, дочекани лавежом двају крупних торних паса, привезаних десно, гдје је била дугачка, ниска стаја.
Најпослије уђоше у свој утврђени логор под Цавтатом, а ми се вратисмо у Нови, са силнијем плијеном. Нас је погинуло двије стотине;
Видећи како је Лабуду тешко, Крцун се ухвати с Јанком, али након њеколико удараца прекидоше, јер уђоше сви старији браственици: кнез Драго, Маркиша Стевов, Мирко Јокашев, Стијепо Мрков, Пуро Перов, Стево Бајов и поп Марко.
Онда се Јанко нагну и пољубише се. Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по
Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман! Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон. Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше.
Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон. Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.
Одмах се тријем пред црквом испуни људима, а само главари уђоше унутра. Бјеху већином Цетињани, а то није значило што и данас, него људе из околнијех села, што састављају цетињско
Благосиљај, владико свети. — Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика. За игуманом уђоше: бјелопавлићки војвода Марко Бошковић; пјешивачки сердар Мркоје Контић; пиперски сердар Марко Пилетић, барјактар Павао
у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше ватра. Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка.
а шест четника, који ће се мијењати напоређе, понесоше мртваца, те око поноћи стигоше у прво озринићко насеље, уђоше у прву кућу на коју наиђоше и гдје их прихватише братски.
Ако останем хром... шта онда мислиш?... — Шта онда, Милице?... — понови. — Јанко мој, ето наших! — рече он. Уђоше све троје. Милица запали луч и наднесе над кревет. Он се осмијехну и рече: — Боље ми је! — Даће бог! — рече Драго.
Милићевић, Вук - Беспуће
То је био његов први утисак. Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала. Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ту ли нађе? — одазва се мукло ч’а Масе. Врата се отворише, и снашка Паса, за њом девојке бурно уђоше, витлајући се, играјући, ударајући у дахире, обилазећи их, певајући им око глава... Али снашка Паса!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Не потраја дуго времена, угледају кућу на вр'у једнога брежуљка и упуте јој се. Кад уђоше у кућу ту нађоше једну стару жену, која им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу
Мачка се упути прва, а војник за њом. Ајд, ајд, ајд, док дођоше на једну јаму, те уђоше унутра. Кад шта ћеш да видиш — пук'о пусти простор испод земље, да га није кадро чоечје око прегледати.
Идући тако дођоше до једне мале кућице, у којој бија'у намјештена три велика котла, и уђоше унутра. Под једним котлом бијаше мало жерави, под другим више, а под трећим највише.
Убрзо се ријешише и уђоше у бријачницу, те се обојица обрију и ошишају. Кад су изишли из бријачнице, загледа се један у другога, па се обојица
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу.
— Ми вас задржавамо а ваљда сте уморни. — О, одморићу се већ. Добру ноћ! — Добру ноћ, господине. Жене уђоше и онда цела улица би савршено пуста.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима. Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим
у Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени. Треба власт да их научи... Без силе не иде... Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу. Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.
— Јесте; хајдемо сад тамо. Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.
А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. Долази ноћ... Кад већ уђоше у село. Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана. — Нека, молим вас, немојте...
« Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком. Гојко то опази, па се обрте Стојану. — Је ли море, ти?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и веселији него рало, кад уђоше. А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде. Странца више унеше него што га уведоше у кућу; уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наједаред, пред кућом се зачу бат. Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима. У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу. Сад тек отпоче мутљава и тумарање.
« И он се беше том мишљу тако освојио, да друге претпоставке и не имађаху места у његовој глави. У том уђоше девојке. Пера скочи и пође на сусрет једној, која се упутила к њему. То је она. — Шта си урадио?
изаћи ће у суботу или недељу. Тако му вели закон. Као да нам свима уђоше мрави под кошуљу, те не можемо да се станимо на једном месту од нестрпљења: да нам је да преспавамо све те дане, па
С неколико једва промрмљаних речи изговорише оне добродошлицу и упутише се уз степенице за новодошавшима. Уђоше у собу, разгледаше по соби и капетаница нађе да кревети нису намештени где треба и да ће их сутра преместити у другу
њима се чујаше доста јасан кикот девојака па и пљескање руку, а оне иђаху не осврћући се ни на коју страну и тек кад уђоше у собу погледаше се и бризнуше у плач.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика. У тај одбор уђоше: Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим. Он се једнако окретао и унезверено гледао по
За Софком уђоше и остале. И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши,
Дође да сада ,као свака | мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе. Напослетку и свирачи уђоше. Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.
Ах! Ах! | XXИИИ И после настаде најгоре, најцрње. Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило. Цигани се ређали.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је све договором било и очекивало се. Уђоше, приставише пециво, па посједаше око огња. „Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима.
Људи, један за другим, сиђоше низа степенице и уђоше у цркву. То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам.
“ рече ђакон Иво, коме је увијек мило било китити. Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше. Први бијаше брат Владичин а ова два бијаху му братучеди. „А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон.
Дјевојка трчаше к њему раширенијех руку те се загрлише и привише једно уз друго. У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена.
Кад дјеца уђоше, видјеше у авлији једну питому срну, која одмах доскака ка грофу и пропе му се предњим ногама на рамена.
Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни. И у много другијех прилика, дјеца не могоше преподабљати се увијек, ни мучити.
“ „Еламо, ваистину“, рече медик и устаде. И остали уђоше за њим. „Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!“ рече Јанко, слабијем гласом и на предушак.
“ одговори сердар. „Одите унутра, сједите! Јанко ће доћи, кад мало отпочине.“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити одлажући,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зашто не идеш? — запита га мати. Бакоња одмахну главом. Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића. Први уђоше Чагљина и Шунда. За њима Кљако и Рдало са двојицом својих момака.
Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.
Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и
Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од
Одатле уђоше у кујину. Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу кроз гвоздено цједило. Бакоњи се учини чуднов
(ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич да нећу више! Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи.
Балеган једнако звоњаше, вичући њешто. Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или јава.
Па одгура фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште... Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика. — Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?...
— запита Бакоња Дундака. — То је ликар. Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они. Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир. — А ова је баба — претур! — говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.
Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло. Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио. Срдар, неопажен, покрену један часовник а Тетка други.
Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи. У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше. Фратри који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из
Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: — Ископâ ме из темеља,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати. „Ах, преблаги оче бесмртија, - рече Богу Михаил архангел -
престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и они уђоше.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу. Он оста у дворишту, војници уђоше у његове одаје. Оданде почеше да износе у двориште све што им се чинило од вредности: мермерне статуе, сребрно
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али покушај овај, бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше и по свој прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и поверљиво да
Онда уђоше неки људи и окружише га. Из џепних електричних фењерића покуљаше тада млазеви жуте светлости са више страна и осветлише
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. Пред општинском кућом не беше никога. Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.
— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица.
Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.
Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште. Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо.
Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка. Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла
Петровић, Растко - АФРИКА
То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе. Урођеници Уаватара тада уђоше у село и прођоше између заспалих колиба до нас.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Стрелци уђоше у шуму, пењући це уз косу. Батаљон у четним колонама прилеже у пољани и ту оста. Батерија иђаше напред.
Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву. Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
пробије брану, тако и пукови српски похрлише кроз продор и, у херојском налету рушећи препреке, преко таласа крви, уђоше у своју земљу... ЕПИЛОГ Од Триглава до Кајмакчалана, од Тимока до Јадранскога мора... ЈУГОСЛАВИЈА...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијег поче гушће лепршати кад уђоше у планину, коју им је ваљало пријећи и спустити се у поље. Крава стаде нешто зазирати и застајкивати.
Ћипико, Иво - Пауци
За благом уђоше њих двоје. Раде прикупи сува рака и наложи ватру. — Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп
— Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу. Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван... Уђоше у чисту, обијељену собицу. Иво раствори стакла и капке.
Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима. Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И нечисти духови замолише Исуса: 'Пошаљи нас к свињама, да уђемо у њих.' И он им допусти. Нечисти духови изиђоше те уђоше у свиње и крдо − отприлике две хиљаде свиња − јурну низ обронак у море те се утопи.“ Знам кога си послао у свиње.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је сестру, која му је приносила лек и шољу с млеком, ударио је шољом у главу, окрвавио мало, а затим избио душмански. Уђоше дакле Влаовићи у последњи теснац мрака и јада.
— Можете ли ви, комшилук, некога да узовете? — Да ме Бог сачува да могу, ако би баш и било некога унутра. — Уђоше с калаузом: све празно, ни жене, ни крпице одела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
вероватно глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници развалише врата, силом уђоше и разбудише старца.
Уто улете „теткица“ и поче нешто да виче. За њом уђоше још два Грка, апаша, стисла уста и накострешили се. Али, и мени је већ било дошло до гуше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад би на утрњи, те исто двојица нека уђоше у цркву на правилу стајати. И по очатању двојих катизми, рече игуман слово о мучењу светих да се очати, а остали
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџијске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен,
Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше. Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који
— ласка му Замфир. Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан да купе тривну — једна старија, а друга млађа. — Шта искате? — пита их Мане.