Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у пролеће 1913, био успео да наговори моју мајку да ми обустави сваку новчану пошиљку и да ме натера да идем у Беч, ујаку, на Експортну академију.
Мало је требало па да већ тада, заувек, останем у њему. Наиме, пред полазак у Беч, ујаку, у Експортну академију, ја сам се био задржао код брата у Новом Саду.
Кажем да идем ујаку а да ћу идући воз прегледати сутра, при повратку. Оне ми се онда захваљују, већ у колима, и нуде да свратим мало.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Он се колебао и недељама не дође ни до какве одлуке. У то га изненади једна пошиљка његова ујака. Њутн је свом ујаку говорио како би волео да дође до једне тростране стаклене призме да њом прави оптичке експерименте.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније, видео сам како се моје идеје остварују
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Лепосава ћути, али је невесела. Девојка, мирна као бубица, показа се храбра: отишла у Америку, ујаку, који је био дрварски трговац у неком градићу у Канади. Иду године.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једном си се од мајке родило, а другом ћеш, срце, умријети. Он је рекао своме ујаку: Но ја с тобом друговати нећу кад си тако страшљив међу друштвом.
То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег меће танану
Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и жеђу?
Што с’ у пољу чадор оставио, и у пољу кићене сватове? Што ли си се, сине, намрдио? У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на уранку?“ Проговара Јован капетане: „Прођи ме се, мој ујаче Иво!
Ал̓ га Иван наћи не могаше, но он нађе сестрића Јована, што је ђевер био код ђевојке, што ујаку санак казивао у Жабљаку јутру на походу.
Залуду га Иван находио, у крви га познат не могаше, мимо њега јунак пролазаше, а виђе га Јован капетане, те ујаку Иву проговара: „Мој ујаче, Црнојевић-Иво, чим си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром