Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!“ рече Стана, донијевши малога Милуна. „А јабуко моја!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
више задржа на мени, свакако изненађен што ме ту види, па се обрати чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у груди) па си ипак кућу
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Оде.) ИИИ ВАСА, ЧЕДА ВАСА (види на столу кутију са цигаретама, вади и трпа у своју табакеру). ЧЕДА: Добар дан, ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да, имам с тобом важан разговор. ЧЕДА: Је л' то ви као изасланик госпође министарке?
ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све што сте имали да ми кажете... Ја вас, ујаче, необично ценим и поштујем, па зато ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, разуме се у поверењу, на што сам се
Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло; Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!
ЧЕДА: То сте јој, дакле, ви саветовали? ВАСА: Е, па ко би други, она се тога не би сетила. ЧЕДА: Па добро, ујаче, онда купите ви још данас фластер за нос, а ја ћу да спремим куфере да путујем са женом у Ивањицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар–Стјепане!
били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар–Стјепане!
У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на уранку?“ Проговара Јован капетане: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Коју бих ти ријеч бесједио, ти ми ријеч послушати нећеш: а кад би ме, ујо, послушао, да отвориш те подруме
Ну растури то весеље твоје, мој ујаче, Црнојевић-Иво! Е смо нашу земљу опустили, сломила се земља у сватове, оста земља пуста на крајини, земља наша страшна
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, и прије су вођене ђевојке, и прије су момци ожењени, и прије су весела бивала у свој земљи, у свој краљ
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, да ја тебе једне јаде кажем: синоћ пољу легох под чадором, допадоше двије моје слуге, на перо ме ћурком
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погин
Мој ујаче, да од бога нађеш! Ако мене штогођ биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо,
находио, у крви га познат не могаше, мимо њега јунак пролазаше, а виђе га Јован капетане, те ујаку Иву проговара: „Мој ујаче, Црнојевић-Иво, чим си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром пријатељским, те не питаш
“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена надвоје, натроје, а десна
И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби војводу Милоша, пак ђевојку оте у ђевера, он
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ НАШЛА БОЉА ПИЋА И ЛЕПШЕГ МЛАДИЋА После кад је прошо воз Прошо воз Ја сам био гладан скроз