Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— земља слабијег квалитета зенђил — богат зијан — штета зујанћер — штеточина Изгамбуљати — искобељати изед — ујед изерен — искривљен икс — непознат инајет — онај који воли свађу и пркос ирам — ткани прекривач за кревет
Африка
удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.
је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
Он је имао на себи кошуљу страховито прљаву од зејтина, блата и траве. Дижући је да видим ујед, ја сам и од саме прљавштине имао одвратност, тако да нисам схватао како је Н. могао на њу ставити своја уста.
Петровић, Растко - АФРИКА
удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.
је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
Он је имао на себи кошуљу страховито прљаву од зејтина, блата и траве. Дижући је да видим ујед, ја сам и од саме прљавштине имао одвратност, тако да нисам схватао како је Н. могао на њу ставити своја уста.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Неизгладиве као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив. О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке се, из истог разлога, на Ђурђевдан чешљају на с. (ГЗМ, б, 269). Прашак од с. корена мелем је за ујед сваке животиње, чак и беснога пса; кад се пије, добро је за стомачне слабости. Кађење с.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Прва је љубав ујед комарца, који не инфицира крв већ те само натера да се почешеш. Прва је љубав једна врста регрутације, при којој се
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
угласти костур камена и сарделе; Па узбудљивије од љубичица Мирише љуто млеко непомужених крава Кроз планину! Ујед његовог генија: из тела Изазваће лучење најљућег отрова; Али једна једина реч, беспримерно сазрела, Отпашће - ко
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О драга, ока сјајна и мила, О цвете зао и мио, Твоја је клетва у реду била, Ујед је сувишан био. 53 Ја стојим на врху брега И чезнем сентиментално. ''Што нисам птица која!