Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео прождирао жватао, гутао, цепао, кидао и уједао. Да ли мрзим? Да ли се варам? Незнам Ништа не знам. Ништа, ништа, ништа, ништа не знам и не разумем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Свира он, а његов куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
незнаш да мени још до данас није нигдје ударца неосвећена остануло чим би ме људи могли укорити, него који ме гођ пас уједао, са његовом длаком ме лијечио.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Рукама запушио му и очи и уши. И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и у скоку прешао ту пољану.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
удара по челу зато што је злотвор, најгрешнији отац на земљи, јер он јесте његов син, види сада, а толико га мучио и уједао сумњама. Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао да је овај појурио и у скоку прешао ту пољану.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Немилосрдно онда уједао бих је за дојку Она отклонила би ми главу и не би разумевала тај бес Миловала ме по челу и ужагреном увојку А ја сам
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николицу је мати већ била скопала у шаке иако се он отимао и уједао. Њој у помоћ прискочи један њезин кум. Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна.