Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Нисмо сви! — кажем. Недостаје још ујка Никола, бакутине заове и јетрве, пашенози, девери и кум Божидар, као и она деца с вашег венчања што су мами вукла шлеп
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!“ Ту је и лавић, малишан љут, на њему сија капутић жут.
То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“. Долази колос на четир стуба, на њему кљове и дуга труба, лепезе уши покреће он.
“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе. Кад ујка приђе, он му се жали: „Нешто ме боли, пипни ми зубе!“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна.
Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке. И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара. Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи.
Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Играо сам Астрова у Ујка Вањи. ЈЕЛИСАВЕТА: Ја сам у Три сестре играла Кулигина, Машиног мужа. ВАСИЛИЈЕ: Код Шекспира дувају буре и воде се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не питајући ујака. Ујка Васа прекинуо је после тога да помаже моју матер, која је била остала удовица и преселила се натраг у Иланчу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од деда-Митриних!... Ово од ујка-Стошиних!... Ово од баба-Станиних, тетка-Магдиних...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
довести: Ако дођу коњи играјући, Весела ће бити нам дивојка; Ако дођу коњи дримајући, Невесела биће нам дивојка; Ујка ће нас липо даривати: Марамама, танким кошуљама, А тебе ће зелен-јабукама. 10 Иш, пауне златопере!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Беше велики као какво теле“. „Једног дана”, настави Исак, изненади ме наш ујка како сам се, сакривен иза живе ограде, задубио у своје књиге, заборављајући цео остали свет“.
,Штета би било да се овај младић, жедан науке, овде запарложи’.“ Деца завришташе од усхићења, а ујка се насмеши задовољно. „Ја се са том одлуком нисам никако споразумела“, рече мајка. „А зашто“, запиташе деца.
Но зато неће бити, као његов ујка, сеоски попа, већ ће се попети више него ја“. „А шта фали теби, драги брате?“, запита га сестра. „Мени?
Добри ујка запамтио је ту жељу свог нећака, па кад се са полелеја његове цркве откачи парче стакленог украса, паде на тле, разлупа
Изгледала је као вила из бајке. Она се осмехну љубазно на мене и пружи ми руку. ,Мој ујка ми је о вама, господине Њутне, већ причао. Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Све то сам добио од власти у Касл Гардену на рачун ”ујка Сама”. Онда сам изашао напоље, жељан да погледам тај велики Њујорк, са осећањем, како би то рекао псалмописац ”као
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница
АНКА: Хоћу, госпођо! (Одлази.) Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја?
Право да ти кажем, никад нисам чула да нам је неки Пера Каленић род. ВАСА: Ни ја, Живка, али он вели: „Ујка-Васо, ми смо род”. ЖИВКА: Ама, је л' то род откако сам министарка, или је и раније био?
ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију.
Е баш ти хвала, Живка. Не могу на миру да прођем од њих. Знаш, ја сам ти као најближи, па они све мене: Шта је, ујка-Васо, зар се Живки не може ни прићи? Окупили ме као да сам ја министарка.
ПЕРА: Молим вас, тако реците. Збогом! (Одлази.) ИИ АНКА, ВАСА АНКА (одлази одмах на огледало). УЈКА ВАСА: Добар дан. Је ли госпођа код куће? АНКА: Јесте. ВАСА: Уосталом, за мене је важније да ли је зет Чеда код куће.
ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна. ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи?
Јер, кад зрело размислиш: жена – то је теорија, а класа – то је, брате, пракса. Је ли тако? ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све што сте имали да ми кажете...
ЖИВКА (Васи): Ето, кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе.
КАЛЕНИЋ: Годину дана. Уха, за годину дана се и крупније погрешке заборављају, а камоли таква једна ситница. Пиши, ујка-Васо: да се заборави! ЖИВКА: А ти, Јово? Ти одлежа робију, а?
И тако сваки редом, све параграфе знам; е, па зашто држава не би искористила то моје знање? КАЛЕНИЋ: Сасвим! Запиши, ујка-Васо, да се Јови поп-Арсином да служба како би се држави дала прилика да искористи његово знање.
КАЛЕНИЋ: Па кад је дете тако бистро, штета би било да га држава испусти. Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо? СОЈА: Ја бих волела, Живка, кад бих могла насамо да ти кажем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте. — Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно.