Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо! Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила!
Те вечери, дуго су седели за вечером, али он поче гонити матер, да иду да спавају. Ујна га, међутим, однесе код њене деце, у кућу. Тек изјутра виде да му нема матере.
Ујна га, међутим, однесе код њене деце, у кућу. Тек изјутра виде да му нема матере. Тада га ујна узе за руку и рече: Ајдемо код Петре! Кад уђоше у кућу, а оно, заиста, његова мајка тамо.
А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други. Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ } грађани НАЂ ПАЛ <СКОРОТЕЧА> ВИШЕ РОДОЉУБАЦА ДЈЕЈСТВО ПРВО
ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине. ГАВРИЛОВИЋ: Шта значи то, господине Лепршићу?
ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна.
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна. ЗЕЛЕНИЋКА: Ух, ух! Народност и маџарска кокарда! Мене ће поразити капља, то јест шлог. Ја морам пасти у несвест!
Ја морам пасти у несвест! ЛЕПРШИЋ (одгрне хаљину и покаже српску кокарду): Госпоја ујна, гледајте шта је ово. ЗЕЛЕНИЋКА: Кокарда српска! Како се може Србин и Маџар сложити? То је нечувено.
10. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је тај одбор? Шта се чини то? ЛЕПРШИЋ: Шта, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Знате ли ви да се Маџари враћају? ЖУТИЛОВ: То је нама познато. ЗЕЛЕНИЋКА: Пак шта сте скрстили руке?
ЖУТИЛОВ: Нанчика, брзо спремај што имаш. ЗЕЛЕНИЋКА (испод кревета): Забога, поведите и мене. ЛЕПРШИЋ: Госпођа ујна, брзо да се товари! (Побегне.) ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако, еј, наопако! (У метежу, сви, осим Гавриловића, разбегну се.
ШЕРБУЛИЋ: С Маџарима корешпондирати, то баш није лепо! ЛЕПРШИЋ: Госпоја ујна, зар тако треба? ЖУТИЛОВ: Цударшаг! Пак јошт има мени да пребацује! ШЕРБУЛИЋ: Ја би се стидио таково што учинити.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна.
Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна. Откако код нас не иде сасвим добро, после смрти мога оца, она је сасвим усвојила моје две сестрице.
— Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец. А моја ујна, Бечлика, сетила се сестричине моје матере, која је, заиста, била калуђерица у једном манастиру у Бечу.
Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу. Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка,
У Бечу сам имао и својих ствари, па ми је и то узето. Узела их је моја богата ујна, Бечлика, која је, после смрти мог ујака, напустила Беч, па отишла не оставивши ни адресу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нистаро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род. Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом.
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род. Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и
А „доле”, подно вароши, међу сељацима, на свадби се не штеди чак ни „снаја, стрина, ујна или какав род”. Најзад, од двеју околности које су одлучиле јунакињину судбину једна је управо то што је свекрова
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме мама Гњави ме тата Сви само мене А нико брата Гњави ме медвед Јер хоће
ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме мама Гњави ме тата Сви само мене А нико брата Гњави ме медвед Јер хоће меда Гњави ме пчела