Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ 5 Бере уја јагоде У шарену мерицу; Отуд иде лисица, Па превали мерицу. Стаде уја плакати. — Немој, ујо, плакати: Данас, сутра Видов-дан, Па ћемо те женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље —
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9. ЕВИЦА, МИТАР МИТАР: Девојко, шта је твојој матери? ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.
Све кажу да нисам воспитана како ваља. МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном. ЕВИЦА: Ја не смем, ујо, у вашу кућу улазити. МИТАР: Зашто? ЕВИЦА: Запретила ми је страшно, зашто каже да нема брата чизмара.
Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо! МИТАР: Но, шта ти је? ЕВИЦА: Ах, мој Василије! И њега је отерала.
Тешко теби, тешко теби! РУЖИЧИЋ: Горе тебје Израиле! ПОЗОРИЈЕ 11. ЕВИЦА, ВАСИЛИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ ЕВИЦА: Ах, ујо, добро кад смо вас нашли, молим, вас, ви нам помозите.
РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, недостојно тоже бурмутице. ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Коју бих ти ријеч бесједио, ти ми ријеч послушати нећеш: а кад би ме, ујо, послушао, да отвориш те подруме твоје, да даш доста издобила вина, да напојиш у пољу сватове, па да пустиш те хитре
— ђе у сану гледам на небеса: на небу се, ујо, наоблачи, па се облак небом окреташе, облак дође баш више Жабљака, више твога поносита града, од облака пукоше
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погинути, погинути у твоје сватове, јал’ погинут, јали рана допаст. Мој ујаче, да од бога нађеш!
Ако мене штогођ биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви