Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом. Тек ми горко трепне оксид траве из девојке у ребру октаве.