Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Буди ми пријатељ, о добри човече! Она ућута и необичном пажњом проучаваше црте на моме лицу, нестрпљиво чекајући мој одговор.
сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...
Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!... Човек се после тога ућута мало, а после се окрете мени, па, пошто ме је још једанпут погледом премерио, а он ће онда рећи: — Знаш шта је,
— Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа. После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али што баш тако да се деси да нам прво корњача пређе пут?...
Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути. Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из
Пијаницо једна!“ Живко је ћутао; а кад је калуђер отишао, он је јаукнуо, као човек кога су ранили. Миладин се ућута, а мало после погледа у звезде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо! Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?
Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било. Среја слеже раменима и ућута. Видак настави даље: 2. »Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187..
— Двадесет пети! — одговори путник. Мојсило ућута, а опет га обузе нека сумња. Утом уђе адвокат. Упита се с путником и Пупавцем.
— »Јес' ја двадесет пет пута! О, то проклето двадесет пет, што ме се налепило... Није то добро...« Ту Пупавац ућута и загледа се,: мислећи нешто, у један угао собни... Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави потоци теку улицом.
— Ко не дâ? — упита поп чисто не верујући. — Не дâ учитељ! Поп Вујица само помодри као чивит и ућута. Отада поп Вујица омрзе на учитеља Грујицу и науми како било да му поткује опанке.
— Богами, попо... — заусти Вујо да нешто одговори, па ућута. — А откуд ти те прње, бог те не убио? — Па понео сам — одговори Вуја тако полако да се једва чуло.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... — Веруј, попо, није истана! Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко
Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади злата
— Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.
Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. И све се ућута... — Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим... И не бих смислио без твога савета!...
Већ више не може ни да га држи... Погледа Јелицу, па рече: — Носи га, снахо!... Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише...
— Ја нисам уморан. Ја ћу седети код њих... А ви... тајац!... Нека спавају!... То рече, па ућута. Поглед му је почивао на рањеницима... И заћута све као заклано... Само се чуо попак... Али изневери лепо време.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!
Не знам ја шта је то. Кад он после уђе, ја почех хркати, и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја. Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца! — Одведоше — каже он.
— Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута. Мајка га ухвати за руку: — Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два три корита,
— рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома.
А какав си ти, море, човек? Зар си се ти нашао с оном... оном... Малко ућута. — Оном... једном.. Зар ти да ми растуриш кућу? Арсен, туњез, скамени се кад чу да ђеда све зна.
Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. што сам био... Ућута и исхракну се, па једва чујно настави: — Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Полако, мили, полако — молила га је скопљених руку. — Дакле, ни једне речи немаш?... Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бракови, иначе, нису ништа друго, него лаж. Исакович који, већ давно, уопште, није такве разговоре водио, ућута, и одступи од госпоже, што даље, тако да га је шедрван прскао по лицу, а то га је, пријатно, сећало на летњу кишицу.
А Павле ућута и помисли, да ли да му каже да су они, Исаковичи, осиромашили и да не путују као грофови. Са њима ће поћи само жене и
А кад Исакович рече да много верују у Василија, наста вика. Викали су да њима бољег не треба! Исакович онда ућута, а затим их позва да се окупе око њега. Да га чују.
Муж јој на то подвикну, грубо, да жене, о војеним стварима, не треба да лају! Павле на то ућута, као да га је неко по устима ударио. Никад није био чуо Петра да, тако, са женом говори. Било му је хладно око срца.
Павле је све то слушао, одсутан духом, замишљено. А кад Ђурђе ућута, он запита: „А шта сам му ја скривио?“ И видело се да то пита искрено. Ана и Ђурђе онда почеше да се згледају.
Друкчија је. „А је ли паорка?“ питала је кћи сенатора Богдановича. Павле онда ућута, а затим додаде да ни једној паорки не би Кумрина хаљина боље пристајала.
А при крају вечере, изненада, Павле запита: како је Трифун? На то настаде тишина, као да им је неко реч пресекао. Ућута и Петар, и престаде да се смеје и прича весело, а кад се прибра, он се обрати Павлу са неким, нелепим, осмехом, на
Те онај ућута. Аха!“ Као да га је било уморило, и то мало разговора, и Петар је опет ућутао и лежао занемео. Глава му клону налево.
како је смрт очеву у последње време слутила, и како се спремала, још ове године, да му оде у посету, кад буде родила. Ућута, неко време, па затим, тихо, као да неког држи на крилу, прошапта, да је она била постала, откад се удаде, и у Росију
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.
И збиља, чим га вечерњи поветарци мало освежише, он се прену и ућута. Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке,
Милићевић, Вук - Беспуће
Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату. — Игранке, трке, кафешантани, жене,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућута. ГЛАВА ТРЕЋА Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан да су оне раније две
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ако га ја не бих сад нашао, пљуните ми у брк. И како тада проговори и показа продорне зелене очи, Марко више не ућута нит поникну погледом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута. Опет обори главу и само што прошапта: — Не бојим се ја.
— Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. Мита је био изнет заједно с постељом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија. Гојко обори главу па ућута. Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући унапред да ће соба бити све
О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!... Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.
А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно : шта да ради ?... о чем сад да говори?... Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Њега смо послали да студира геологију. Господин министар ућута, замисли се нешто и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу. — Поменусте изненађења, господине министре?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!....
Али опет није ништа дознала. Мама је саслуша, распита побоље за неке појединости, па ућута и замисли се. — Мама, шта ће то да буде?... Хоће ли ме тета опет волети?
не иде то тако, нећу ја, брате, мито, ја хоћу само правду; напослетку даћеш ми педесет дуката, па мирна крајина«... Ућута мало па затим поче обртати главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута. Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. Биће да је ово последње.
Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. — Браћо учитељи! Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да се то разјасни, у Ферфелину би послат Савет мудраца, али цар и овога пута рече само »хм, хм!« и ућута. Дуго и мрачно ћутао је Ферфелин, следила га Ферфелинка и три принца Ферфелина. Шта сада?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То потиче - јасно је као дан - из заобљености Земљине површине“. Он ућута. Ученици упреше поглед на море и уверише се о истинитости речи свога учитеља.
Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“. Питагора ућута, размишљајући нешто, па онда запита: „Који од вас је пешке превалио највећи пут?
А мени је пошло за руком да одгонетнем тајну геометриског облика њихових пирамида“. Он ућута. Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз дивљења.
- Лажеш колико си дуг! - Ја сам својим очима видео да је море било глатко као огледало кад сам ноћас...“ Он ућута. У бесу који и најразумнијег човека може да ошамути, умало да не избрбља којој је лепотици Абдере учинио своју
„А шта смо ми, хришћани, урадили са наукама античког доба?“ „Ми смо их одгурнули од себе“. Он ућута, па онда настави: „Но ја бејах жељан тога знања“. Очи му засветлише.
„Велика жртва што је поднесосте за науку!“ „Нисам се покајао, и није ми била тешка“. Он ућута неко време, па онда настави.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је казивао чилу да личи на лисицу. Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.
— Па... морам... Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. — Доста је било чекања, треба да се ради.
Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута. Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце.
Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. — Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!
— Не може бити! — Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.
Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. — Шта хоћеш ти са мном?
— Новица!... Који то беше? — рече као присећајући се. Станка ућута као заливена. — Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне —
Ћипико, Иво - Приповетке
И питао ме је у писму је ли ми што потреба. .. Сигурно био би се сјетио своје мајке! — Ућута часом, па, осмјехнувши се љупко, дјетињски, и, погледавши ме весело у очи, продужи: — Знате што сам му одговорила?
— Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута. — Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате!
— Срамота је, брате, — вели Илија, — и погледати на туђу жену... Нема шале... Гдје је то? — И ућута. —Па пијмо! — нуди Павле и наручи још једну литру. У крчми је пијано, пева се, кричи и тетура.
— За час ућута, па опет настави: — И надница је мала. Мог'о би' сву у хлебу и вину потрошити... Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах:
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Натраг, умукните једном од Косова!.. И кад се све ућута, она клече крај сина и поче да га глади по образима. Дуго, нежно, болно за околину. Бледа као смрт а пркосна.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Отац прота ућута и до Алексинца не проговорисмо више ни речи. У Алексинцу се штаб смести у кућу трговца Манојловића.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак! — рече Лука више за себе и ућута. У последње време постали смо нестрпљиви и раздражљиви. Љутимо се за ситнице.
Оскрнавио бих, чини ми се, лепо тело, и загадио једно своје чисто осећање. Лука заусти да нешто каже, али ућута. Када смо се идући пут нашли, Тома се обрати Арлети и мени: — Знате шта, моја децо: ви ћете нас извинити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору. Кнез Ђурђе сâм, а мало после и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ућута бој — Поноће стиша Пушака громких смртне јекове, А болан јаук груди смождених На црни крили тама понесе, Да га
Ћипико, Иво - Пауци
Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!... Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља. Раде ућута.
па ко јој што може?... — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута. ...Пред ноћ тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати,
Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био!
а ви и онако немате другога порода... — А куд су дјеца? —Знам ја кому су дата на село. Газда ућута. Злата, осокољена његовим ћутањем, настави: — Тако бих се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила бих, а
Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. . Судац опомену Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.
Ваљало би новац мјерити као жито на варићаке! Но зло слути! ... Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута. — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије! ... Не нагли! — Да не наглим?...
И момак ућута. Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи. У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна,
— Боље је сада поћ' по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. Иво гледаше дјевојку. Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.
— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. — Дакле! — Паљетковали су... — Не зановетај! — подиже отац главу. Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље... Уто уљезе у дућан, протркујућ', боса дјевојчица.
Од звона не знам ти ништа рећи. Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после ... Иво ућута и попође по соби. — Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш! Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.
Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: — Дошла сам походити мртве... Младић ућута. У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје...
— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. — Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута. Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. — Ипак, лијеп је живот!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
После десетак минута, она хаубичка батерија ућута. — Добро је — вели капетан Милисав. — Они су први престали. Али не потраја дуго, а више наших глава зафијукаше
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од превеликог размишљања шкољке и корали губе боју, а ништа се њиме не постиже. Корална грана се припи уз стену и ућута. Седефној ружи није остало ништа друго до да потражи новог саговорника.
Нека јахање на таласима остане наша тајна! Риба ућута. Између њих двоје није било превише речи. По замасима Сребренкиних пераја Маријан је погађао камо смера.
— Јер се благошћу све постиже — поче река да љуљушка Белутак као детенце. Нежна и тиха постале река, примири се и ућута Белутак. »Победила сам!« помисли река. »Победила!
Погледајте како блистам! — истури шеширић погледима радозналаца своје зелено перо, али се сети где је и ућута. Доле, у трави чинило му се да чује неко куцање, неко чангрљање из којег се изви тиха и складна песма звона.
Много њих је младост потраћило тражећи га, али ако будеш упоран, ако будеш стрпљив — наћи ћеш га. — Звезда ућута, а дечак, сав утрнуо, стресе песак са себе и пође да тражи кључ Заборављеног Града.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— добаци му Ђоко, пецкајући га. — Тако је, то и ја велим, бојс! — озбиљно додаде Ник. Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а њојни викају... неје, ете, прилика. — За мен’ збори ли што? — Збори. Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару. Опет настаде пауза коју прекиде Мане. — Море, ти ме л’жеш, Васке?
Ја си идем, па... како онај говедо када се, етет, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне! — Хе!... Мане ућута. Настаде мала пауза. Мане се маши табакере и стаде правити цигару. Пушти ме, отима се Зона. — Остани јоште малко!
! Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу него што си скудија девојку... Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.
Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.