Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А ја?... Она је ућутала, сирота, а по увеломе лицу заиграла је румен која се каткада виђа и на образима умирућих. — Да, да, драги пријатељу,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Текла се, неколико дана, чудила што се Исакович не јавља, па је и она ућутала. Писала је писмо госпожи Фемки, Трандафилович, и јављала, шта би. Ни госпожа Божич више није очекивала капетана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ништа!... И Љубица се нешто ућутала. и уозбиљила... крије очи и не гледа никога. Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к ној, — образи јој се оспу
он је спремио све, па дошао да је води на муке... Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње. Он развлачи и отеже, ужива унапред.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост. Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ветар се титр'о хаљиницом њеном, И златном косом меканом к'о свила; Сунце се баш тад спустило за брда, И сва се шума ућутала била. „Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А у себи велим: полети, наде, охрабрења, обећања, остварени резултати, и одједаред, дим, дим... Тиса се ућутала и смирила. Воде имају тај човеку неразумљив контакт с човеком, да ућуте кад је човек много срећан, или много растужен.