Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ето Босне, види се одавде, гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајући' људи и газда.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Може бити да је и везир рекао да бегају). Ту нам везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је послао да нас умириш.
— Ја се изговарам, да ако сам отворио фуруну, ја сам баш на вратима спавао, па опет сам фала Богу здрав. — А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог
је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’ је сад, фала богу, боље.
пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали
— Забога, мамâ, а што се ви толико кренкујете! Није то ништа тако страшно! Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса.
Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред
Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам дочекала унука; сад само молим бога да ме не узме к себи док му баба не сашије гаћице.
Па, бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји. — Јесте, врло добро. Фала богу, како која година, све боље. Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.
Можемо, фала богу. Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста. Него, извол’те. Пођоше.
»Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!« На што му је гђица Јула рекла »Фала!« узела нафору и одмах је прогутала, и поцрвенела до ушију.
— обрецну се гђа Сида. — »Којешта пита«... Којешта сам се и ја некад с твојим тáтом разговарала; па, фала богу, ето, шта нам данас фали!? Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...
— Е, браним ја, па нека се разболем! — Е, ал’ можете онда и умрети! — Па нека умрем... има, фала богу, ко ће ме жалити. Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати. — Те још како!
а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро,
Африка
Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.
Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци.
ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца. ЈАЊА: Како ћи бити кад је неваљалу времену?
МИШИЋ: Та ви ваљда ме нећете празна отпустити. ЈАЊА: Немам, господине, немам једна крајцара засад. МИШИЋ: Е, фала богу, кад немате сад, биће други пут. Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!
МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју! Та, фала богу, ком ћете и ви, њу једну имате, подајте је за њену прилику. Зашто да се не усрећи кад вам је могуће?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам.
— Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам. Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу.
Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.
— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао. Што се купаш у мору? — Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! Радости нема краја. Ту се сад све унесе.
— Па нек’ дођу, нек’ виде. Фала богу, нисам банкрот. — За мене је то увреда. Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. — Бог из тебе говорио!
— Ви сте баш луди! Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео. Та немојте лудовати.
И после сто година опомињаће се Чамче. Казаће: Сад да нам је ту Чамча! — Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. — Саро, донеси вина, оног доброг.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ти си, брате, тридесет и шести овог лета... – Па, што не ставите црну тачку? – Досад, фала богу, није нико погинуо, а и да јесте, црна тачка се по пропису не ставља у насељеним местима. – Ово насељено место?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију.
Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад ме разумијеш! Тијем си ми, занаго, ближи срцу!...
Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше јадовање и ето с нама заплака, прије но што окуси
— Е, то ти личи, синовче! Томе сам се надâ! Фала ти што нас и у томе подичи! Теби је, поврх чојства, бог дâ и имаћа, те можеш и дијелити и дочекати и помоћи, и ти то
Теби је, поврх чојства, бог дâ и имаћа, те можеш и дијелити и дочекати и помоћи, и ти то све чиниш, валај обилато! Е фала ти у име цијелог браства што тако дочека овога кућића и страдаоца! Јанку се завртјеше сузе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Седну.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте, како се наодите? МАТИ: Благодарим на питању, здрави смо, фала богу а то је, мислим, највише. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, здравље је највеће, то јест, благо на свету.
(Устану.) ОТАЦ: Мени је особито мило. Та молим. (Опет се сви посаде.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте ми? ОТАЦ: Фала богу! МАТИ: Баш приповедам како смо сами, а толики посао. ОТАЦ: Е, шта ћемо!
(Младожења дарује девојку; она опет пољуби проводаџију у руку и одлази.) ПРОВОДАЏИЈА: Е, фала богу, срећно свршисмо! МАТИ: Само срећу од Бога! ОТАЦ: То и ја кажем. МЛАДОЖЕЊА (проводаџији тихо): Новце, забога!
МАТИ: Тако је, богами, и ми нисмо имали млого кад смо се узели, пак ево сад, фала богу! ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте.
ОТАЦ: Е, фала Богу, у нас су новци увек готови! МАТИ: Ви сте наше дете, коме ћемо ако нећемо вама. Само нек је среће!
ОТАЦ: Већ зато ћемо се потрудити. ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.) ОТАЦ: Но, фала богу, скиде ми се брига с врата! МАТИ: Види се бити добар момак. ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће.
ОТАЦ: Па ради како знаш. (Одлази.) МАТИ (спрема с астала): Добро је, добро је. Фала богу, кад се сврши. - Јулка! ДЕВОЈКА (из друге собе): Чујем, мамо. УГЛЕД 9. ДЕВОЈКА, МАТИ ДЕВОЈКА: Шта ме зовете?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Лепо ми и ви говорите. МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује. ШЕРБУЛИЋ: Па баш ја да се жертвујем? Фала вам! МИЛЧИКА: А како сте пређе говорили? ШЕРБУЛИЋ: Оставите се, молим вас, ви не знате шта је то. 3.
Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа. ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо... СМРДИЋ: Богме и ја се не би одважио. ЛЕПРШИЋ: Одрођени синови праотаца своји, ја ћу га подићи!
ШЕРБУЛИЋ: Оће ли бити? ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Рус ваљда није дошао забадава СМРДИЋ: Но, фала богу, да и то доживим. ЛЕПРШИЋ: Једно ме само обеспокојава што се намештају страни људи за чиновнике у војводини.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Мени мука да одем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику... е, па писмен сам, фала богу, толико. Тек док ја раздрешим бисаге, ’оће много шта да чује свет. ’Оћу да потражим ступце од неких новина.
— Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. — А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...
— А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...
Моја ће жена на леђа, а ти унутра. Тако, прико, фала! Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише. Распитао сам, па ми казали да има права да се потпише.
Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала! — Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику чашу.
Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала! — Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику чашу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова. Фала, Боже, на дар ови, О помози, благосови, Да ми како с права пута Душа млада не залута!
Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди. Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве!
мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!
Боже, Боже, до неба ти фала! Ето амо иду деца мала, Тек што мајка од сисе одбила, И пустила из својега крила, Па већ, брате, таки соколићи,
“ Ту Стојан очи још једном отвори, Па спази свога без главе злотвора. Па спази Мила, што му је одсече: „О фала, Миле!“ слабим гласом рече, Па очи склопи, малко се затресе, А Бог му душу на небо однесе.
То л' је ћерка та без мане? Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!
Слуша брижно: ох, он дише! Шта ће она засад више! Вишњем Богу једно фала, Па драгоме погледала, Како, ето, спава тио, Па какав је отоич био!
Завирише: ето ли је! Но, гле чуда, ту је није! Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута!
Турци вичу: „Погледај нас, Ала!“ Срби вичу: „Боже, данас фала!“ Месец сину више стене голе, А да види шта с' ту ради доле.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ђе си ми, Раде, побратиме мој! Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части. — Јест, вјере ми — занесено распреда старац не примјећујући да се дјед уозбиљио.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Могао је да стигне одавно. Већ сам стрепела где ли је одјахао. У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице. Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази.
(Кратка тишина, док бег заузме место) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ми однедавно више нисмо род... ХАСАНАГА: Јес, фала богу. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То сад не значи да треба да се гледамо попреко и да се крвимо.
ХАСАНАГА: И, ето, решио сам да дозволим! Нек дође, нека се опрости с дететом! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш ти фала! Ово ти нећу заборавити! ЈУСУФ: А кад долазе сватови? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: За шес дана. ХАСАНАГА: Нешто много брзо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка седа, клекне, и нуди ч’а-Јована, а рука јој дрхти... — Кусни, Јоване. Обиђи. Ја баш за тебе оставих. Фала ти што си нас се сетио. — И не казује свој бол, не говори о себи, већем о мени.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу! здраво, како си ти? — А шта ти је те плачеш?
Препану се чипчије, е знаду да ће с агом на чудо ударити, па му одговоре: — Фала, наш златни ага! Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити. — Нико ласније, вјере ми, као ви мени.
— Браво, браво! — одговори трговац — по томе се види да си човјек поштен, фала ти! — Него, молим те, господару, — придода сељанин — нека још који дан у мене постоји котао, јер га онако болесна не
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Одкуд те среће? СВЕТОЗАР: Ето се и ја заканио мало. СОФИЈА: Седи. (Седну.) Шта ради мама? СВЕТО3АР: Фала богу, здрава је. Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога?
Како ћу се помоћи, ја не знам. Кад се псовке не боји, све је друго бадава. КУМ: Ја сам, фала богу, пронашао један лек. МАКСИМ: Какав лек, кажи и мени, тако ти вере!
СОФИЈА: Дакле, да се начиним пустаијом и да срамотим свој род. МАКСИМ: За љубов твога рођенога Максе. СОФИЈА: Фала ти лепо! Поштено моје име нећу нипошто окаљати. МАКСИМ: А ја?
2. МАГА (ступи), ПРЕЂАШЊИ МАГА: Добро јутро, браца. МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку. МАКСИМ: А шта ћеш је питати.
КУМ: Сад видим шта је зец. 9. МАГА, ПРЕЂАШЊИ МАГА (мало небрижљиво обучена): Ето и ја сам се обукла. НИКОЛА: Фала богу; а зашто ниси малопре, да те писар затече? МАГА: Ето, нисам могла да стигнем. НИКОЛА: Еј, дртино моја!
(Гласно): Ја не знам, комшо, од неког времена избегаваш моју кућу, канда смо богзна што помешали. Та, фала богу, ако се нећемо ми састајати и разговарати, да ко ће? ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига.
ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци. КУЗМАН: Е, фала богу, сад ћемо ми трокатне куће зидати! Колико се може! — Знаш, што сам те звао.
КУЗМАН: То и јест, али с друге стране кад помислим, људи смо смртни, да ми се изненада што догоди. ДАМЈАН: Е, фала богу, канда смо само ми на свету. А друго, има и добри пријатеља.
Ево ја сам више пута мислио да ти покажем, гди ми оно мало лежи, пак ако ми се што деси, бог ти, душа ти. КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво.
КУЗМАН: Кад теби није ништа, ваљда неће ни мени бити ништа. Баш ти фала, комшо; више реди, кад сам на путу, не могу по целу ноћ од бриге да спавам, бар ћу се од тога опростити.
ДАМЈАН: Богме, ја мојој нисам још казао, а ти чини како знаш. КУЗМАН: Баш ти фала, комшо. Твој је савет у свачему бољи од мога. Како улучим прилику, таки ћу гледати да скинем ту беду с врата.
ДАМЈАН: Ако себи желиш добра, немој бар до сутра. КУЗМАН: Али што ћу, кад су ми од потребе? ДАМЈАН: Па, фала богу, ја ћу ти узајмити колико ти треба. Ти си бар поштен човек. Даћеш ми мало уверење.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите. СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.
Милостива госпођа,... ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим. ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра. ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа!
ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим. ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра. ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа!
) Аха! Чекај мало. (Узме, па и навлачи.) Мало тесне, али зато ништа, сад неће нико видити какве су ми руке. Фала богу, постадо и ја великом госпођом. Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!...
ТРИФИЋ: И ти можеш по души казати да је ово твоја жена? СРЕТА: Господине, ја сам, истина, пио, али, фала Богу, нисам јошт мозак попио. Што ће Пела за ово страдати, то не желим ником. (Замањује руком.
ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш. СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3.
АЛЕКСА: Како, господине? МАРКО: Ништа, ништа; фала вам. Једна девојка јавила ми се. АЛЕКСА: О, молим, немојте јој веровати. МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена.
Но ја ћу вам, господин барон, друго што казати. Нисам, истина, пребогат, али опет толико, фала богу, имам да можете по вашем карактеру лепо живити.
Прстен је код мене. БАТИЋ: Код вас?... АЛЕКСА: Да, ту је прстен. БАТИЋ: Но, фала богу, фала богу! Како ме је ожалостио!... Ништа, само кад је код вас. Али како га добисте, за име божије?
Прстен је код мене. БАТИЋ: Код вас?... АЛЕКСА: Да, ту је прстен. БАТИЋ: Но, фала богу, фала богу! Како ме је ожалостио!... Ништа, само кад је код вас. Али како га добисте, за име божије?
Нисам ли ти сто пута казивао да се оставиш ти будалаштина? Шта би било да се није случајно овако догодило? Фала ти, поштени Батићу, ти си заслужио да мој зет будеш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— дира га поднаредник Траило. — Па овај... поднаредниче, шта му га знам. Могло је да буде, али кад није, опет фала! — и диже се. — Немој се, бре, напрежеш, може ти шкоди — дирају га. — Ама требасмо да му завијемо главу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли! Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!
Сакуј мени в’јенце и обоце, А што теби од тога остане — Поткуј твога добра коња вранца, Нека ти је међу браћом фала!“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. — Фала, фала — вели Срета. — Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради. Ту ће бити и капетан. — Капетан?
Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. — Фала, фала — вели Срета. — Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради. Ту ће бити и капетан. — Капетан?!
— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо! Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине.
А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор! Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади. И ово последње с успехом.
— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте! Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза! Не знаје он море јоште кој сам ја!
— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. — Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. — Јесум, јесум! — Дакле на посао! — рече Срета.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Од жеље се сад наједох меса. ВУК МИЋУНОВИЋ Фала Богу, јест велико чудо! Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре,
“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај
“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу?
Сва се лица помрачише. Ђакон видје е ће олуја праснути, стога удари опет у шалу: „Фала Богу, фала јединоме! „Састале се двије бановине: „Црна Гора и Приморје равно, па обје заједно не могаше исушити овлико
Сва се лица помрачише. Ђакон видје е ће олуја праснути, стога удари опет у шалу: „Фала Богу, фала јединоме! „Састале се двије бановине: „Црна Гора и Приморје равно, па обје заједно не могаше исушити овлико ракије; а
Сунце грану те разбуди звјерине по расјелинама и тице по гранама, али Црногорци не копорнуше. Фала Богу, уморни ли бјеху ти људи! Да их је неко из даљега гледао, посумњао би бијаху ли живи.
Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут.
Ево ’вако поче: „Фала Богу, брзо ли расту дјевојке! Ето скоро минула година, од како лијечах покојног Милуна. Стана тада бјеше, Боже ми
„Стрико, ручак је готов“, рече му цура. „До мало ћу се врнути“, рече он и изађе. „Е, фала Богу, свакоме бонику чини се да му је лакше, кад ложиште промијени!“ примијети онај стари.
Ситан, сух, сметен, е да си смишљао створење таман у свему противно Радоју, не би могао смислити друкчије.“ „Е, фала Богу, што чујем!“ рече медик. „Е, е, не погађа увијек ни пословица!“ „Која пословица?
Знам га ја. Е Црногорца, на очи лошијега није, ја мним, рађало се у ове наше крше... Фала Богу, збиља, како то може бити!“ „А ђевојка?“ запита Владика. „А ђевојка као вила!“ одговори ђакон. „Грехота!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 Домаћине, фала, Богородица ти дала, што ти дала, то ти одржала! Бог ти био на помоћи, па те сачува од јада, од града, од тресова, од
Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год! 7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша! Како ти данас напио, тако бог услишио!
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и
6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а дружину,
зарастао, нијесам јаукнуо; како једном скочи на мене пуница и сват да ми отму оружје, а ја се обранио једном руком, а, фала богу, знате кад сам пред сељанима од првога маха одсјекао кокоту главу и...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А овај му одговори: „Бог ти помогао! како си? шта радиш?“ „Фала Богу, | здраво, како си ти? а шта ти је те плачеш?
“ „Браво! браво!“ одговори трговац, „по томе се види, да си човјек поштен, фала ти!“ „Него молим те, господару“ придода сељанин, „нека још који дан у мене постоји котао, јер га онако болесна не могу
Ражали се Христу (фала њему) да се мучи, па му рече: „Причекај ме мало, ето ме!“ Кад к њему дође, узме га св. Игњатије на плећа.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој! МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући! (Улази Просјак.
Придигниде му главу! ЦМИЉА: Полако, јауче, боли га! ИКОНИЈА: Него шта, него боли! Ајде, не бој се, ја сам! Фала Богу док боли, а кад престане... Па подувати га, мајку му, ниси богаљ! Дај да га склонимо с ове кишетине.
А нит се близнило, нит се тројанило, нит се стотинило, нит се иљадило, већ фала Богу кад имаш крпу на закрпу! Нит сам ја на крају апшен због неког неслагања, него ми нашли у магацину мањак!
ИКОНИЈА: Саће десет. СКИТНИЦА: Морам да пожурим ако мислим да стигнем. Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити! ИКОНИЈА: Ма зашта фала, и ти би мени помого! Него једно ми кажи.
Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити! ИКОНИЈА: Ма зашта фала, и ти би мени помого! Него једно ми кажи. Ко те онако крвнички издевето?
Оседела, а носиш перику плаву! Мишју рупу набила на главу! ИКОНИЈА: Лепо, Бога ми, то ми је фала! А умела си од мене шољу зитина, кафену кашику масти, шољицу брашна...
То ће свако да примети! Благајница, носачи, кондуктери, спроводници возова, неко мора да примети! Фала милом господу Богу! Где ми је ташна? То га је сам Бог млатно мојом руком, да га обележи! Шта је сад? Зашто ћутите?
Па каква је ово држава? Поштене грађане вређају затвореници! ГОСПАВА: Кад видим како изгледају поштени, кажем: фала Богу што сам курва! И кога сам ја само нашла да молим!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Видите ли какви смо ми момци (све нам ово први од њи[х] гречески беседи); овакови нас има, фала богу, у Хормову до две [х]иљаде осим стари[х].
промењујете, пак ако после дођу какве кавгаџије на ваше место и узишту да ми игуманишу и заповедају, а мени тога није, фала богу, нужде трпити”. „Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку.
не иде од срца, него из усиловенија и притворности, то ће свак ласно познати, ван да је сасвим цепаница а такови[х], фала богу, међу људма једва ће се наћи од десет [х]иљада један.
Они су све то принуждени трпити, а ја не; зашто ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа или од древеса, или ако ће и од
| ХИ ЉУБИМИ ПРЕДРАГИ ДРУЖЕ! Ево ме већ, фала богу, у одавно чувеној и задуго пожељеној Инглитери, у граду Доверу!
ибо оно што ми је на свету пожелатељнејше и дражајше било, то сам вашом милостивом помоћу получио и у состојанију се, фала богу и вами, на[х]одим: Адизонова и других ваше просвештене нације списатеља књиге разумевати.
Љубими и предраги мој, господине епископе! Што рекосмо, то, фала богу, и учинисмо; ја Францију и Инглитеру благополучно обиђо[х], и сад вам пишем из сред Беча.
утолити се — утишати се участије — удео, учешће фабула — басна фаворит-птица — омиљена птица фаин — нежан, фин фала — хвала фалити - хвалити ферман — писмена заповест, повеља ферула — лењир којим су децу кажњавали у школи финик —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!
— запита Вртиреп. — Носи те враг, магарчино једна! — вели Брне. — Шта ревеш? Одлази магарчино! — Баш вам фала, гвардијане, што назвасте брата правим именом! — рече Вртиреп. Срдарина пође к њему сав накостријешен.
— Заповидајте! — једва рече она и пође натраг. — Фала! — једва изговори он. Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.
“ — Пиј кафу, липото моја! — рече Маша, наслонивши му руку на раме. — Шта си тако забринут? Жâ ти је стрица! Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли. — Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом. — На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће?
“ довикнуо је а коњи га галопом однели низ пут. Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска. Фала богу, послужила ме памет. „Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули.
Зар због странке да изгубим главу? Сети се Симке и прикова се уз плот. Аћим није дао да се зграда запали. Фала му. „Људи, морате сада кући. И не бојте се док сам ја с вама“, то је рекао, ослањајући се о штап, а био је жалостан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не питај. Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .
Тако се измири'мо и отад, фала Богу, лепо! — Све је у интенсивном лечењу — даје своје завршно мишљење учитељ, па се после разговор наставља у
Сад се сетих, бога ти, Ико, наједанпут ми свану. — Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио. Може човек наједанпут, знаш како је...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу, здраво, како си ти? — А шта ти је те плачеш?
А једна најстарија овца рогуша рече: — Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?
— Браво, браво! — одговори трговац — по томе се види да си човјек поштен, фала ти. — Него, молим те, господару, — придода сељанин — нека још који дан у мене постоји котао, јер га онако болесна не
Ћипико, Иво - Приповетке
Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу.
Кад сам била дијете, нијесам могла никако до ње, ако се не бих изула и подгла скуте, а ето сада, фала богу, може се сувим.
— мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!
— и пружи јој скленицу вина. — Наздрави, стара! —Фала ти, сине, ваљаће ти за душу! — и дрхтећом руком принесе скленицу к устима.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан. МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио.
МИТАР: Јеси, мој синко, ти си се увек поштено владао, и само ти је шкодило што новаца ниси имао. Но ево, фала богу, и тога си достао. Сад можеш бити мој зет. ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје.
Сад оћу мало да будем проста, да видим како се и просто живи. МИТАР: Но, фала богу! Једва јој нађо лека. ФЕМА (чешећи се): Да, просто! Сасвим просто! (Сари.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију
Ћипико, Иво - Пауци
Немој тако, брате! — А да што ћете ви од мене? Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан умиљато. — Знам да могу, али мени те жао!
—Фала богу, како ви знате. —А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити?
Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.
— зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја. — Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти! Ово ти нећу никада заборавити ... И све страсније је милује...
—Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше. — Што ћу са ово пара, а ако су накастили однијети ми их... фала богу, нека носе!
, Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа. — Понеси га натраг, Машо! Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те! — Зар сам ти тешка, Раде?
— Ево, дај Марку новац, и фала ти! Узми! Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици: —На, твој је! Буд' што моје пропада, нека је твоје на
Буд' што моје пропада, нека је твоје на мјесту! —Збогом, Машо, збогом! Опет ти фала! —Збогом, Раде! ...Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну,
— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћ
У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: —Зар се љутиш на ме? — упита га. —Зашто? Фала вам, к'о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго.
— сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... — Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к'о за. се рече: — Потриба је увик...
Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. — То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд! Ма продаћу до трса, док до свога дођем! Хоћу, вируј!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
сад је још дете, али даће Бог, запеваће једаред, донеће нам пролеће у кућу, кад одрасте... А ја, фала Богу, и одрасла сам, и прерасла сам, и за севдах не знам, али нека ме што мало такне у срце, око плаче.
Кажу да то дуго траје и да повише кошта... Али, ја велим, што год се људски ради, и подуже траје и повише кошта. Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови
Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно.
Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно.
Баш ти фала, господин Јоксиме! Сад ћу и ја на пут и на одмор. Да саставим бар још једаред срце са оним крајем за којим нисам преста
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо. Ви нас поштено с огрижајима поранисте.
Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо. Ви нас поштено с огрижајима поранисте. Све крпеж и огрижај. Фала вам лепо, заповедајте и други пут с објавленијем на пренумерацију, пак ћемо се разговорити.
Фала вам лепо, заповедајте и други пут с објавленијем на пренумерацију, пак ћемо се разговорити. А сад доста; фала вам и опет на крпежу и огрижинама!« Љубезни моји читатељи, с крпежом се кућа држи, а огрижаји човека из невоље ваде.
За тебе особита звезда сија, и ја читам у мојој памети да ћеш ти врло знатан човек бити. Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! Кад ти станеш мене дворе градит, мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка!
А да рече Змајогњанин Вуче: „Мили боже, на свем' тебе фала! Ево има девет годин' дана како с' молим тебе истиноме не би ли се с Порчом удесио, ти ми даде данас га десити“.
Све то гледа Ђерзелез Алија: па говори Ђерзелез Алија: „Мили боже, на свему ти фала кад с' десише затворена врата на кулама и на капијама, више б' Вуче јада учинио!“ Па побјеже своме Сарајеву.
Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’ у лице љуби: „Фала, пријо, на бесједи такој! Кад ја стекох мила зета свога ком љепоте у хиљади нема, вољећу га него око једно, вољећу га
свате ломну Гору Црну, Гору Црну и Бјелопавлиће, нека биде барем пет стотина, пет стотина ђеверскијех свата, нек је фала и мене и тебе. Кад сакупиш кићене сватове, ти, сестрићу, да си под Жабљака, под Жабљака у поље широко“.
Кунем ви се и богом и вјером, не дам тако три комата дара“. Кад зачуше кићени сватови, те сватови једну ријеч кажу: „Фала тебе, војводо Милошу! Фала тебе, господско кољено, кад си таки виђен међу браћом, кад си виђен и кад си погодан“.
Кад зачуше кићени сватови, те сватови једну ријеч кажу: „Фала тебе, војводо Милошу! Фала тебе, господско кољено, кад си таки виђен међу браћом, кад си виђен и кад си погодан“.
А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме! Куд се оно Максим затрчао?“ А не види јаде изненада.
А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме! Куд се оно Максим затрчао?“ А не види јаде изненада.
Мили боже, на свем тебе фала! Да се коме онда придесити и очима јаде прегледати: каде паде красна поглавица, а згледа се млога породица, у јунаке
с’ Иван коњма повратио, па одреши два коња витеза, једног јаше, а другога води; кличе Ива кроз луг попевати: „Фала, Турци, два пашина сина, кој’ ми данас коње поклонисте!
Како би нам раја додијала?“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише: „Фала, јолдаш, Фочић-Мемед-ага, твоја памет пашовати може! Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Лезет, тај слас’ нема!... — Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане. — ... Та већ недеља дана како гу носим, па све си
Лезет, тај слас’ нема!... — Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане. — ... Та већ недеља дана како гу носим, па све си