Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чиновници нађу нам мајсторе, раскопају кола и поправе што је фалило. Натоваримо опет нашу богажњу и дођемо у Каменец Подолски. Велики кнез Константин егзерцира солдате на плацу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Еј, да нисам само на дужности, дошло ми је да се и ја овако матор кеша прођаволим мало... Хе, хе! А шта би ми к’о фалило!? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши! Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!
о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! — Добро те нисте рекли: с вашом Жужом! — А шта би вам фалило, само ако она... — Охо! — вели поп Ћира. — Охо! Дакако! — вели поп Спира и остави штап.
— вели Ракила ђаволасто. — Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику, за удовца? — А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила. — Па, ето...
— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила. — Па, ето... ти удовица, а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!? Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише да ћу доживити и читаву стотину и још три рáдош.
— Е, то је баш лепо. Ко би то рек’о. Е, баш, баш... Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна! Све ми нешто фалило док су били фашê, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално к’о убијена!
О тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти, па је за длаку фалило да не плати главом и буде покојни.
— Хеее, е, слатка пријо — вајка се прија Сида. — Ето и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило. Остале смо здраве и читаве, фала богу. Па... тако и они... — Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић. — Па шта би вам фалило! Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра! Је л’те, госпођо Макро?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али неће у јобађе и неће у наполичаре. Толико је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по свом обичају, поглади своје, свилене, плаве, брке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Отац пред капијом дуго за њим гледа. Шамика отпутова. Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно. Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.
Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо. Јеси л’ се кадког купао у мору? — Колико пута, па ми није ништ’ фалило. — Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. — Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.
Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило. Када се мало опорављала, Шамика дође к њој. Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Један тип у тој филмчуги доследно каже: »Благословено време досаде...« Благословено време срања! Е, ту је мало фалило па да не повратим на неког типа испред себе, на часну реч. Лавор, викао је Мики, лавор, дајте ми лавор!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило? Лијеп човјек и мудар и учеван и стиман бјеше! — Ко то бјеше? — запита Јанко.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем... Боже, изгледа да сам се нацврцала — ни вама не би фалило да вас с времена на време погледа из фиоке док пишете за лову, мислим, када вам оно излази слика у новинама и све!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и ја сам оставио жену... Како да ти кажем, ни мени није лако, а велиш мука је и теби, па баш нам ништа не би фалило... — Видим да си ђаво... — На своја места! — зачу се команда, и батерија крете.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Мого сам да печем лонце и тестије, да печем љеб... СОФИЈА: Па зашто ниси? ДРОБАЦ: Мого сам, али мало је фалило... СОФИЈА: Шта је то мало што ти је фалило? ДРОБАЦ: То мало ти је, кад га не знаш на време, млого и велико!
СОФИЈА: Па зашто ниси? ДРОБАЦ: Мого сам, али мало је фалило... СОФИЈА: Шта је то мало што ти је фалило? ДРОБАЦ: То мало ти је, кад га не знаш на време, млого и велико! Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Каја уздише и пристаје на понуду. Баба Сока јој говори шта би јој фалило да је онда пошла за Васу, сад ето има најбољу радњу у вароши, има и своју кућу, па шта ћеш боље... Каја уздише и плаче.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило! ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан...
Уво му крвари, расечено, виси! Сасвим у фронцлама! ЦМИЉА: Ја то не могу да гледам очима! АНЂЕЛКО: Мало је фалило да му избију око! Плаво ко индиго! Ко га је само вако животињски... ИКОНИЈА: Сигурно она банда зградилишта!
(Цмиља излази) ЈАГОДА: Нисам га ваљда убила? ИКОНИЈА: Ниси, мало је фалило! Имо чворугу оволикачку, праву чвонту! Ко да му детлић извирио из главе!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Мене, је ли? Зову ме Грго... — Чеговић? — Прокаса! Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда... — Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! — рече талијански фра-Дувало. — А зашто не? — рече Срдар.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чисто патријархално, што кажу научевњаци. Знам гу од оволицно. Татко строг, мајка му строга, не мож' да мрдне. Још фалило фереџу да ги набију. Па наивно, бре, па стидно, Ништа не зна.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б' фалило моје пророчество, људи: Да би то морало овог лета бити Да би се и ове дале намолити. 1775.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Па баш зато! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио.