Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како“, упаде му у реч један од већника, „да се искезимо на њ кад немамо барута?“ „У таквом случају“, одговори му Фалкенберг, „ваља се борити кундацима, мачевима и хелебардама!“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику.
„Бори!“, одговори им хладнокрвно Фалкенберг. „Ја ћу, вала, радије поганути, но се предати непријатељу“. Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину.
Речи администраторове не учинише никакав утисак на присутне; знало се да је плашљивац. „За Бога, господо“ рече Фалкенберг, „решавајте већ једанпут шта да се одговори генералисимусу царске војске!
“ Већници продужише да већају, а Фалкенберг изиђе из дворане у вестибил зграде. Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења.
Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења. Фалкенберг га поведе устрану и запита полугласно: „Јеси ли припремио све што сам ти наредио?“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?
- Јеси ли разумео?“ „Разумем, господине команданте!“ Фалкенберг се врати у дворану где већници још увек већаху, али ништа не доконаше.
али у то стигоше онамо и пажеви Фалкенбергови и јавише да су царске трупе на јуриш освојиле шанчеве нове вароши. Фалкенберг појаха коња и поведе пук потпуковника Тростена против непријатеља који је продро у варош.
Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука. Око друге једне градске капије, камо је појахао администратор, разбукта се