Употреба речи фамилиен у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Скоро сви су окупљени око цркве у Мошорину, и крећу. Више од две стотине полази, ових дана, у Тителу. Иду – алле мит Фамилиен – у Бечеју. Иду и они, који су уписани, у Мартоношу и Нађлаку.

Капетан Георг Голуб, за себе, фамилију и 50 душа, а тражио је пашпорт и за свог лајтнанта, Бодерлицу. За све, „мит Фамилиен“! И за свог лајпнанта Брановачког, и Тешича.

Сви су пошли са својим војницима и сви са својом фамилијом. Алле мит Фамилиен. Из Старог Ковиља оде лајтнант Арса Станоевич. Као у сватове. Из Мошорина, капетан Максим Зорич.

Крајем септембра 1753, у Кијеву, били су увидели да ће, после неколико хиљада исељеника – алле мит Фамилиен – доћи још која стотина, свега, а можда, ни толико. Бајка о преселенију Чрногораца свршавала се, тих дана, јадно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности