Употреба речи фамилијарна у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Међутим, кирасир је био свршио у стражари свој посао и изишао је у своја кола и чекао да се сврши фамилијарна сцена. Он је, с времена на време, довикивао нешто својим хусарима, што је изазвало много смеха.

Срећа је људска била тако нестална. Довољна је била нека, изненадна, селидба, нека болест у кући, нека несрећа фамилијарна, нека свађа, неки дуг дужнику, несташица новца – да о несретним љубавима и не говоримо – па да сретан човек постане

Као да је био неки Францез, Шевич је сматрао да је пук његовог оца, у Росији, његова, лична, фамилијарна, својина. Био је уклонио, пред Костјурином, и два своја рођена брата.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће! МИЋА: Право да вам кажем, прија-Сарка, и ја не волим шапутање.

САРКА: Не брини, де: знам ја шта је то фамилијарна тајна. ГИНА: Па јесте, то треба да остане међ' нама. (Оде носећи кутију.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго? ВИЋА: Оно је више ваша, фамилијарна ствар. Али је ово увреда у званичној дужности. Ја ћу поднети тужбу за нанету ми увреду. КАПЕТАН: Сасвим.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности