Црњански, Милош - Сеобе 2
Брине за своју децу. Добар је отац! Ана, међутим, на то цикну: је ли? Све што Ђурђе брине, то је војено, а не фамилијарно, ни женино.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све је то ипак своје, фамилијарно, али већ „Кула“, то на свашта мирише. Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво.
Како можеш тако? — опет се побуни кувар. Оно спадало опет спомену прика-Милу (тако су још увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и
Моли ти бога да ја не дунем у четнике, у банду. — Ено га сад! — Ма знаш ли шта је, Милошу, брате — поче Џакан фамилијарно и повјерљиво — дај ударај на какво бандитско упориште да нешто отмемо ил ја више не знам шта ћу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Знам, ал' видиш, ако ћемо онако фамилијарно, право би било ја и твој отац да идемо сад као посланици у Београд, а вас двоје, млађи сте, имате времена.
СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш, ја сам хтео... СРЕТА (звони енергично и дере се): На место!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
непосредна угроженост њом, он се одмах избезобрази, узме да размишља о богу, о смрти, о „коначним стварима“, духовито, фамилијарно, супериорно. Заузме однекуд козерски став према смрти.
(као што би, уосталом, и требало, јер бих ти могао бити не отац него дјед) напросто „Радивоје” то би било превише фамилијарно. Испало би као да сам ја тај који хвата фамилијарност с другима. А ни то не волим. Ништа!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (увређен): Госпођо министарка!... ЖИВКА: Ама, де, ми ово разговарамо пријатељски и фамилијарно, и ја теби то сасвим фамилијарно кажем да си вуцибатина. Јер,ето, шта си ти свршио – ништа.
ЖИВКА: Ама, де, ми ово разговарамо пријатељски и фамилијарно, и ја теби то сасвим фамилијарно кажем да си вуцибатина. Јер,ето, шта си ти свршио – ништа.
Мгао би чак да добијеш класу, ако се лепо и фамилијарно споразумемо. ЧЕДА: Ја не продајем жену за једну класу. ЖИВКА: Па добро, де, кад си баш запео, нека буде две класе.
) ВАСА (стане између њих и развађа их): Де, зар вас није срамота? Не можете ни пет минута фамилијарно да разговарате! (Притрче и остали мушки па их развађају.) ДАЦА: Па дабоме, кад човек има у фамилији и такве!
(Ове одлазе и седају.) А ти, Живка, опрости. Ово је, знаш, онако, мало фамилијарно објашњење. ЖИВКА: Није ми баш пријатно, али... (Хотећи да пређе преко ствари.) Како си ти, теча-Јакове?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће — фамилијарно веће од родбине, већ постаријих жена. И оне се одазваше и дођоше.
ГЛАВА ЧЕТВРТА У њој је испричано једно фамилијарно веће на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба
Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази,