Употреба речи фамилијарност у књижевним делима


Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Матори се нагло уозбиљи: —Слушај, сине ... —И, не зови ме сине! — пресекох ту неразумљиву фамилијарност. — Знаш да ме то избезумљује! Ја сам ћерка! То је твој проблем што си желео мушко, а добио полуженско дете.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не ступам лако у фамилијарност: ваљда бих могао набројити на прсте једне руке људе с којима сам, послије прве младости, био у ближим односима.

Испало би као да сам ја тај који хвата фамилијарност с другима. А ни то не волим. Ништа! Ставит ћy те на режим „господине”! Само тако, „господине”, без икаква дометка!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности