Употреба речи фамилију у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подебеле, слети доле, узме их и однесе у гњиздо.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју фамилију сакријемо, и почнемо мислити шта ћемо даље радити. Кад ујутру (24. јануара 1804.

— ,,А шта ћу вам советовати? — рекне мајор — но вашу фамилију доведите близу Саве, па ћемо ми наше лађе дати, и вас на ову страну превести.

звати издајица народни, и ми ћемо онога, који би га издао у чем, изнаћи и уфатити, пак не само њега но и његову целу фамилију јоште и од тетке дете на ватри спржити.

(Да, ми смо стари Мијаљевића шанац на Забрежју почистили, и онде нашу фамилију сместили, и онде џебану спремамо и вијемо.) Један дан изађоше Турци у поље под баир.

— Он: „Тако ћу и искати. Но иди ти обиђи и намести твоју фамилију пак дођи, пак ћеш и ти са мном ићи”. Ја одем у Купиново и у Ашањи обиђем своју родбину, која је код своји̓ људи већ

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! — вели гђа Сида, а очи јој пуне суза. — Ал’ сасвим на моју фамилију! ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у

— Е, изгорећу! А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!... Ет’, тако! Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! — Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети... — Ех, да изгорем од ракије!

Ет’, тако! Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! — Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети... — Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар.

Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, садá на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, додуше, имали и здраве и јаке зубе, — али

па сад... — па се опет заплака прија Сида. — Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшијску фамилију! — Теши је прија Макра. — Е, слатка пријо, та како да не плачем, од радости!?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Гнусни су јој ужасно ти нељуди, јер сваки дан стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике ту у некој јарузи више гробља, они изађу на корзо као да ништа није ни

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!“ Још веће изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила жељу да се и она јави у школи јахања, куд и остале жене

Све је даље одлазио од света, у ком је дотле живео, где је своју фамилију имао, где се добро осећао. У неки свет, са којим никакве везе није имао.

При крају дана, кад би се од коња растао, налазио је своју браћу. Могао је да рачуна, увек, на своју фамилију. Да чује неког ко би се, на његову несрећу, сажалио. Да чује смех, који се годинама понављао.

Ваљда зато, што је била дебељушна, међ ногама, није имала деце. Ишла је од руке до руке. Ако је таква глумица имала фамилију у театру, обично је била и удата у театру и није била гора него друге жене.

Излазила је накрај, ћутке, са оним што је добијала од њега. Морао је само да јој издржава фамилију. Једина јој је мана била то да, о фамилији, много прича, и брине.

Дао јој је картабианку, са тромесечном свотом новаца, за фамилију, а њој, за срећна пута, једну свилену, нову, хаљину. Она је, са осмехом, који није био весео, превртала ту хаљину,

Зар је сасвим изгубила памет и зар жели да осрамоти и своју и његову фамилију? Био је зграбио њену руку и хтеде да је присили да оде. Покушавао је, другом руком, да отвори врата на доксату.

А што је горе, сви ће се осрамотити. Осрамотиће и своју, и његову, фамилију. Она је удата жена! Она се придиже мало, на то.

Павле је осећао да ће се, у тој љубави, са том упаљеницом, осрамотити, и да ће и фамилију Исаковича осрамотити. Што је било било, помисли. Попустио је мушкој нарави. Али треба ту ружну љубав прекинути.

Она на то одговори, смејући се, да имају познате у Енгелу, фамилију Зиминских, и да се нико неће чудити да посећује ту фамилију. Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио.

на то одговори, смејући се, да имају познате у Енгелу, фамилију Зиминских, и да се нико неће чудити да посећује ту фамилију. Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио. Чује ли он то? Или је оглувео?

Ни сам није знао зашто, али претрну. Одлазећи из Енгелбирте, Исакович је, на брзу руку, нашкрабао и једно писмо, за фамилију. Хтео је да то писмо, преко Копше и Ракосавлевича, у Будиму, стигне, пре њега, у Темишвар.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Бел Амијево унутрашње устројство спадало је у ону фамилију осамљених мужјака који лове само за себе у честарима сопствених измишљотина.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пропјевао Ниџо, ожењен човјек, почео да будалеса и немир у фамилију уноси. — Хоће Ниџекања, у свашта ће тај заћи — спремно дочекује врагометни Веселица.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Добила си петицу из „Познавања друштва“ а не познајеш ни своју рођену фамилију, и не знаш: да су те гледали кроз прозор све док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали

Када је ствар била завршена, пружила сам му лист и устала од стола. „Мењам свој властити (зло) употребљени живот, фамилију, републику и државу за нешто повољније.

Али, све у свему, драги су ми! Ипак, они су ми фамилија, а човек, као што је познато не бира своју фамилију, ако схватате шта оћу да кажем? Ни отаџбину, исто тако! У томе је штос. Ни она њега, то јест, и обратно!

бензина на точковима; замислите тај театар суровости и тај хепенинг кад даса дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста натраг на робију јер се затвор реновира; замислите само све

Да сам на њиховом месту и да имам толику ловуџу, откупила бих нашу фамилију и ставила је под стаклено звоно, ради изучавања. Бог свети зна шта би све ту испливало на површину!

После тога, споља гледано, заиста личимо на рекламу за срећну фамилију! Радио је отворен до даске, а цела породица за столом. Ах, ти недељни ручкови!

од дотеривања сценографије за ту свечану представу — лажњака, у којој треба да што више личимо на најидеалнију фамилију Југославије да би се њене пријатељице поклопале од муке, маман не заборавља ни нас — статисте!

Није се још сасвим опростила од наде да од нас створи нормалну фамилију: мислим, недељне посете, цвеће, купање и ти фазони. Матори први одлази у купатило. Шта тамо ради?

и све, и колико му је плата, и како му изгледа стан, скромно али чисто, па онда камера слика прасе на столу и срећну фамилију око прасета, а када се пренос заврши, сценограф из телевизије опет однесе оно прасе из чистачеве куће; онда се све то

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: Био је добар и честит човек, то му се мора признати, али је некако избегавао фамилију. Бар док је боловао да позва кога од нас па да му рече реч-две. АГАТОН: Био сам баш пред смрт да га обиђем.

ПРОКА: Па нико није... Покојник није волео да му се дође. ГИНА: Није трпео фамилију. САРКА: А тетку трпео. ТРИФУН: Па трпео, дабоме, јер му није род.

Дакле, ако хоћете, слушајте: с обзиром на родбинске везе; с обзиром на то што ја представљам фамилију; с обзиром на моје личне и опште народне потребе; с обзиром на све околности и прилике у овоме даноме тренутку, ја

) ПРОКА (после извесне паузе): Мој брате, мој брате, ко се овоме надао? СИМКА: Овако изиграти фамилију! ТАНАСИЈЕ: Изиграти? Није изиграти, него подвалити. Ово је просто подвала са покојникове стране.

” Замислите, безобразник један, он мени да каже да сам девета рупа. МИЋА: Одиста, то је увреда! ПРОКА: Овако красну фамилију да опљачка за љубав једног ванбрачног детета. ГИНА: То му никад нећемо опростити!

СИМКА: Ију, зар ванбрачно дете па род?! ПРОКА: Она је срамота за нашу фамилију. ГИНА: Требало би сви да је презиремо. ВИДА: Што се мене тиче, ја ћу окренути главу кад је сретнем.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо сам ја, под расцветаним воћкама села Драге, и са кћерима и сестрама радника, и није ми било лоше, нимало.

Отишла је у католички манастир у Сарајеву, а сад се налазила у Бечу. За фамилију Вујић, у Панчеву, била је као и мртва. Међутим, да ме преместе у Беч, требали су њу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ништа! Шта да му кажем? Гледам га, па се смејем. Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? — Можда зна човек?! — рекох.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта, брате целу своју фамилију и заузе сва места, од проте до општинског стрводера. Ако је на општинском кантару – његов рођак, ако је писар у

На шта па она рачуна! Па зар, бре, дајем паре, па дајем намештај, па дајем девојку; па сад још и целу фамилију да му дам? МАРИНА: Не кажем то, пријатељу, ал' овде је реч о искрености.

ЈЕВРЕМ: Какви су да су, за мене ће да гласају, а ви, пријо, немојте да вређате ничију фамилију! МАРИНА: Молим вас, искреност није увреда, а ако ви на увреду изврћете, онда боље да прекинемо тај разговор.

XВИИИ ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (гунђа): Кô да нисмо ни разговарали! Дај ми фамилију, па онда: као да нисмо ни разговарали! (Он сад тек види да држи још под пазухом црвене плакате.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Данас сам дошао. — А, учитељ, дидаскалос. Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? — Не, нисам... ја сам нежењен. — Врло лепо и то! Имате време и за женидба.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И то с кафанским женама почео, па ће какву болест да навуче, па ће то у кућу да донесе и ево, и кућу, и нас, фамилију, да упропасти. АНЂА (очајна и погледом моли га, пориче). МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

— најмања им је старост светиња; људи су како год и ми, једу, пију и раде да стеку новаца, као и други који имаду фамилију на врату. То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Допустите — рекох. — Ето ја имам велику фамилију и посматрао сам и посматрам. Свуд је пакао, баш као што ви кажете, лудница, ужас. Нерви су ослабили, заиста, али шта?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се и то да није умро, већ да живи, под кривим именом, негдје у Јужној Америци, гдје се поново оженио, основао нову фамилију, изродио дјецу.

из античких игара гдје се шета кроз странице својих књига, онако као што се за пасјих врућина буржуј који је отпремио фамилију на љетовање шета без гаћица по одајама свога пустог стана.

који пут, препричан случај о човјеку који је, ненадно погођен тоталном амнезијом, заборавио име, идентитет, прошлост и фамилију, па незнано одлутао, замућених очију али лаган као птица.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Боже, Живка, како то говориш; па зар ти не мислиш мало да погледаш и на своју фамилију? ЖИВКА: Како да погледам? ВАСА: Тако, да је збринеш!

ЖИВКА: Како да погледам? ВАСА: Тако, да је збринеш! Па зашто си постала министарка, ако нећеш своју фамилију да збринеш? Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може.

Зато, знаш, боље је добро са фамилијом. Па, напослетку, и ред је. Сваки министар збрине најпре своју фамилију, па тек онда државу. Па, напослетку, и преча му је фамилија од државе.

Па, напослетку, и преча му је фамилија од државе. ЖИВКА: Ама, зар ти мислиш, бога ти, да ја целу нашу фамилију узмем на врат? ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много.

ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију. Да их примиш да ти сваки каже своју жељу и да видимо шта може да се учини.

Дакле, тако нека буде, за сутра? ЖИВКА: Јесте!... ВАСА: То је најбоље. Искупићу их ја све, целу фамилију, па ти учини све што можеш, а ако не можеш, а ти обећај: знаш како је, и обећање је кој' пут доста.

ЖИВКА: Добро си му казао. ВАСА: Слушај, Живка, ја сад треба да доведем фамилију. ЖИВКА: Опет ти са фамилијом! ВАСА: Па рекао сам им јуче да се у овај сат сви скупе код тетка-Савке да их заједно

Као што видите, тетка Живка нас је лепо примила, као што је и ред да прими фамилију. И ми ћемо сад да јој кажемо своје жеље и да је молимо да се заузме за нас. Ја сам уверен да ће се тетка Живка заузети.

РИСТА: Послао ме ујка Васа. ЖИВКА: Ујка Васа? Дакле, он је све то замесио? Е, Васо, сад си збринуо целу фамилију! XXИВ ЧЕДА, ПРЕЂАШЊИ ЧЕДА (долази споља, носећи Ристин капут и (придржава му да га навуче): Обуците капут, забога,

Трећом класом, упамти, трећом класом! (Дара оде.) – А што се ти кезиш? (Васи.) Иди, иди, оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка; нека Савка, Даца и Соја кликну од радости и нека кажу: „Е, вала, доста је Живкиног

Ћипико, Иво - Пауци

— упита Иво нагло. — Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука.

Да му је на свему Фала! Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен. Поздравите сву вашу ,фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете! И поздравите све који за ме упитају!“ „Збогом, сто пути збогом!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Још десет година, и све је то било на гробљу. Госпа Нола је куповала сандуке и раке, и изигравала фамилију при пратњама из ветеринарове породице.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију... — Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности