Сремац, Стеван - ПРОЗА
А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив. Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану
И још само неколико дана је остало било до суђена му дана. Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: — Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена).
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
кмет говори : неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду... — Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Ама тако ти части, ниси писмен? — Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! — А како живиш... овај... с капетаном?
Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека. Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име? — Је л’ мени?
Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име? — Је л’ мени? — Теби, да.
(Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). — А, ја! — рече фамулус. — Па је си ли овдена одавно? — Јесам, господине, биће већ петнаест година. Све сам ту, ту окапах код чкоље.
Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми.
Изгледао је сав као покисла кокошка. Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.
»Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у
То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари,
— потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч! Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? — Није! — вели Максим фамулус. — Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно.