Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То му је Ристана оставила некако у аманет. Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде. „Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.
„Ја сам јединица, стари ће умрети, кућа ће бити моја, ја сам удавача са имањем” — тако је фантазирала. И како је свако имање несрећа, Ната изгуби сваки здрав поглед у живот.