Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И само безгласно, По зидовима, у горењу своме Весела свећа што трепери јасно, И ниже сенке, крупне, к'о фантоме. А она чита...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико ли се живог људског истрапљеног ткива за њ залијепи! Као, уосталом, и за толике друге људске ријечи и фантоме. Као не само за велике ријечи „домовина“ , „част“ , „дужност , „жртва” и томе сличне, већ и за оне друге присније