Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Двојици Енглеза, Михајлу Фарадеју и Чарлсу Дарвину посветих сваком засебно поглавље свога списа. Тиме је мој спис који обухвата 550 страна откуцаних
Онда ми рече: „Између ових зидова одиграва се цео мој живот“. „Ово је, господине Фарадеју, ваше властито царство“. „Које не бих заменио ни са којим царством на Земљи“.
„Не мислим, господине Фарадеју, да је то тако једноставно како кажете. Већ избор првенца, родоначелника таквих научничких поколења, мучна је ствар.
“ „Не знам“. „Зато што му кроз главу није синула таква мисао. А у вашој глави, господине Фарадеју, она је севнула“. „Нисам“, рече он, смешећи се, „осетио у својој глави никакво севање, па ни грмљавину.
„Е, па видите, господине Фарадеју! Друти нису дошли на ту помисао. Та мисао била је дакле, нека врста муње која је пред вама тренутно осветлила хоризонт
- Па реците ми сада, господине Фарадеју, шта је веће и пресудно, она муњевита замисао или онај дуги трудовити пут?“ Он ме погледа зачуђено и не знаде шта да
„Ви сте интересантан човек“, рече он, смешећи се. „Е па онда можете мислити колико сте ви, господине Фарадеју, за мене интересантан.
Добро сте се ознојили. Много вам хвала!“ Служитељ се удаљи, а ја стајах онемео. Тек после неког времена обратих се Фарадеју. „Нисам добро разумео што сте оно малочас рекли о снази мишића и о растављању воде у њене састојке“.
Ви, господине Фарадеју, говорили сте сада о претварању механичке силе у електричну и о њеном претварању у хемиску. То је много више и
„То није могућно!“, узвикнух. „Сваки човек здравог разума у стању је да научи математику, а ви, господине Фарадеју, да не успесте у томе?“ „Рекох вам сушту истину“. „Не разумем!
“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега и испричах то Фарадеју. „Имам доброг пријатеља, првокласног математичара који је већ својом докторском дисертацијом на париском Универзитету
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тиндал ми је скренуо пажњу на Вллл том часописа ”Природа”. Чланак о Фарадеју прочитао сам пре тога, али било је још неколико расправа које су озбиљно покретале научна истраживања на колеџима и
побудило је у мени осећање кривице и поново сам размислио о својој одлуци од пре месец дана, када сам рекао довиђења Фарадеју и његовим ”Истраживањима о електрицитету” Зато сам донео нову одлуку. Само је било питање како је спровести у дело.
У једном предавању о Фарадеју које је Хелмхолц држао у Берлину у дане када сам тамо студирао, налазила се и ова реченица која говори о баш поменутим
Али није ми се пружала прилика да чујем Хелмхолцово мишљење о Фарадеју. Најзад, пред крај прве године боравка на Берлинском универзитету указала ми се та прилика.
” Хелмхолцово предавање о Фарадеју било је једно од тих сажетих проницљивих погледа о којима је Максвел говорио 1874. године.
Хелмхол ми је први рекао јасно и разговетно и ја сам га разумео. Како, према Фарадеју, сваки део оптерећења на сфери повлачи за собом одређени број линија сила, очигледно је да је брзина повећања
Како је, према Фарадеју, електрицитет свуда где има линија сила, следује да кретање линија кроз било коју површину значи кретање електрицитета
је то бити веома успело предавање да га нисам завршио са нетактичном примедбом да је Хелмхолц, у свом предавању о Фарадеју, одбацио све четири немачке теорије о електрицитету и изјаснио се у прилог Фарадеја и Максвела.
Коначно сам рекао да ми то најбоље објашњава, зашто је Кирхоф тако мало пажње поклонио Фарадеју и Максвелу. Кениг је погледао на свој сат као да се изненада сетио неког важног састанка, окренуо се и отишао без
Али. опоравак је био спор. Хелмхолцово предавање о Фарадеју и Максвелу било је тако топло и праведно, да сам почео да преиспитујем свој став према германизму.
Сећајући се утиска који је на мене оставило Хелмхолцово предавање о Фарадеју, био сам сигуран да у то време нико у континенталној Европи, осим Хелмхолцовог ученика Херца, не би могао
председавао Хелмхолц, усвојио је име Хенри за јединицу елекгричне индуктивности; јединица Фарад усвојена је у почаст Фарадеју. Не постоје две електричне јединице које се данас чешће користе од Фарад и Хенри, специјално у области радија.