Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У схватању снаге и пресудног утицаја генетског чиниоца осећа се прилична доза фатализма („Што колевка заљуљала, то мотика закопала“; „Што се ским родило, од онога се не одучи“).
не вади, но суђени дан“; „Дај ми срећу, па ме стави у врећу“), већ и у резултатима нашег истраживања, добијених скалом фатализма.
) Могло би се помислити да висок степен фатализма значи да се у нашем народу мало или нимало пажње придаје личној активности појединца у обликовању свог животног пута.
То, ипак, није сасвим тачно. Многе пословице говоре, а то је показало и наше прелиминарно истраживање са скалом фатализма — активизма, да у свакодневној свести народа, један поред другог, стоје фаталистички и активистички став.
Такав став је операционално одређен скоро на петостепеној скали фатализма која је конструисана спедијално за ово истраживање.
Скала се састоји највећим делом од фаталистички обојених пословица и неких тврдњи преузетих из Скале фатализма-активизма Боре Кузмановића (нпр.
Скала фатализма. Ова скала у првобитној верзији имала је 18 тврдњи и била је намењена испитивању димензије фатализам — активизам.
не морају бити два супротна пола једне димензије, па је због тога скала модификована и од ње је направљена скала фатализма са 9 тврдњи.
2.0. Дистрибуција резултата на ставу фатализма добијена на укупном узорку није нормална, већ је закривљена према полу снажно испољеног фаталистичког става (М = 34,1,
Ако степен прихватања фатализма поделимо у три категорије: 1) ниски (скорови 9—21), 2) средњи (22—23) и 3) високи фатализам (34—45), онда је
ф. = 15%, 2. с.ф. = 26% и в.ф. = 59%. 2.1. Повезаност фатализма са независним варијаблама испитана је техником мултипле регресије.
Интензитет фаталистичког става највише (29% варијансе фатализма објашњено је стручном спремом) повезан је, и то обрнуто пропорционално, са степеном стручне спреме (Ц = 0,53, з.н.н.