Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
2.0. Степен прихватања фаталистичког става условљен је местом боравка, стручном спремом, старошћу и полом испитаника. 2.1. Очекује се да је фатализам више
3.2. Веће испољавање фаталистичког става повезано је са већим степеном уверења да су наслеђа и рано детињство одлучујући фактори формирања одрасле
узајамна повезаност која указује да иза појединачних варијабли (схватање пресудне важности наслеђа, раног детињства, фаталистичког става итд.) постоји неки општији, обухватнији став.
резултата на ставу фатализма добијена на укупном узорку није нормална, већ је закривљена према полу снажно испољеног фаталистичког става (М = 34,1, куртозис је —0,58, а скјунес —0,70).
Заправо само варијабла пола није статистички значајно повезана са фатализмом. Интензитет фаталистичког става највише (29% варијансе фатализма објашњено је стручном спремом) повезан је, и то обрнуто пропорционално, са
3.1. Степен прихватања фаталистичког става умерено је позитивно повезан са прихватањем обичаја и веровања из животног циклуса (п = 0,54, з.н.н.
н.н. 0,00). 3.2. Интензитет испољеног фаталистичког уверења позитивно је повезан са уверењем да наслеђе и рано детињство (р = 0,32 и р = 0,39, з.н.н.
н.н. 0,00) пресудно обликују одраслу личност. 3.3. Између јачине фаталистичког става и приписивања позитивних атрибута детету постоји ниска позитивна повезаност (р = 0,29, з.н.н 0,00).
Истраживањем у Левчу добијен је снимак садашње ситуације у погледу схватања детета и његовог развоја, заступљености фаталистичког става, као и познавања и прихватања обичаја, обреда и веровања који прати одрастање детета.