Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Одмах после 3имњих вечери, још исте године, дошла је овећа историјска »прича о ослобођењу шест округа« Јурмуса и Фатима или турска сила сама себе једе (1879), педагошка прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Вјетар само липом зажубори, Друго ништа — „Али ово сада?“ Опет слуша: „Ништа, опет ништа.“ И дуго је Фатима слушала, Дуго тако јадна се варала — „Али сада — сад занаго бјеше, Баш од горе кô да чарне дође —“ Фата слуша, ох
“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно. Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо
“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују. За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње сјахују, И на јуриш спремају се живо, И ево их, већ се
“ Видје јаде Фатима дјевојка, Проли сузе низ бијело лице, Прихвати му пушку из деснице, Поможе му пушку напунити. Узе Милун и пушку
Слаб он бјеше већ од ране прве, Ма сад све се око њег' окрену, Зањиха се, шћаше о тле пасти, Ал' не даде Фатима дјевојка, Придржа га, јадовати оде: „Јао сунце, да брзо л' ми зађе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави. Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
молим вас, какво је то име, како год наше: Манда, Алка, Кумрија, Анђуша, Јека, — како је лепше Заида, Зораида, Зулема, Фатима, Аделаида, Љубица, Филипа, Софица, Драгиња. — Чимпеприч, »хи, хи, хи! ја би баш зафалила мом куму на таквом имену.