Употреба речи фатиму у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И већ почели, кога год сретну од деце и слугу, да шиљу по Фатиму, чувену, прсату Циганку с белим лицем, црним и округлим очима.

Улази на капије, ускаче с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

и међу западом да истрчеш хата крилатога, дамаскију да крви напојиш, да најстрашним постанеш шехитом, но се диже да Фатиму ћераш, јединицу светога Пророка? Ту сагр'јеши Богу и Пророку; ко им скриви, он им грдно плати!

МУСТАЈ-КАДИЈА Не плач', мајко, дилбер-Фатиму: удата је, не укопата; ружа с струка није пала свог, но у бостан пренешена свој.

плач', мајко, дилбер-Фатиму: удата је, не укопата; ружа с струка није пала свог, но у бостан пренешена свој. Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности