Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу,
све стране, И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци свиколици, Згледаше их пусти, јалакнуше: „Јала браћо, држите хајдуке!“ Те претиле коње ободоше.
“ „Хоћу, хоћу“, Фата одговара. И хајдук се мало попридиже, Те загрли, и пољуби Фату, Пољуби је и два и три пута, Па извади пушку од појаса, И удри је младу сред њедара.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту тек започиње прави провод! Панично се враћамо кући, али тамо се испоставља да је бакута имала Фату Морганову — све је О. К. Матори — пресрећан што је за данас ескивирао природу!