Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге. Бадава, наша Богословија може се пофалити што тако
Сад ви ’оћете, наприлику кáсти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе. То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум шта ће бити ондакана од наши ушију кад овај топ рикне к’о сто магараца;
« — »Лаку ноћ!« вичу с једне стране. »Лаку и благу!« одговарају с друге. — »Зар тако рано? А штета овако фајн ноћ!« — »Та било је разговора, па исувише. И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,« вели опет неко.
— А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо! Та чудо би било да нисам никог срео.
« А ја јој кажем: »Баш к’о и тебикана брез човека.« А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’оћеш и биће ти!... Фајн жена, што јест; жустра баба! А штета што није у мојој »парокији«!
— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! — Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића,
Но фала богу, — додате Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком!« — А затим рече гласно: Е, баш фајн се стрефило! — Како то мислиш? — Па, ево, како! Сад се можете врло лако дочепати оног зуба. — Е, ал’ како?
и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове, и у смеју би само додали: »Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.
Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија?
Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија? — Фајн; могао би врајли син бити. Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста. — А откуд ти тај глас?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
унверсцхемт) — безобразан неваспитан узус — обичај, искуство Фајерпикет (нем.) — завршни, најбржи део игре фајн — леп, нежан фацтум інфецтум фіері неqуіт — (лат.) — оно што није било не може да постане фарбл (нем.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Ама ово је баш фино. Идем да перем судове, пак нек иде опет два гроша, бар се проводим фајн. (Одлази.) ЉУБА: Видиш мајка, ћирица, па се и њему допада театер. СТАНИЈА: Ама које је то чудо?
Какву цете аљину да јој купите? МИЛАН: Ја ћу послати, па нека сама избере. ЉУБА (смеши се): Само нека буде фајн. СТАНИЈА (грува се у прси): Еј црна Љубо! МИЛАН: Што је најскупље и најлепше, то ће вам се послати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу. — Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!... То је... оногај... не да се рећи...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и запопити, препоручио ме је њему крепко и своју препоруку често би поткрепљавао частећи га и купујући му на дар кад фајн шешир, кад пар свилених великих марама. Овакве препоруке имале су велику силу.