Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи ловити зецове, а друго ништа него ждерати и лежати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Увек сам их крадом јела у кујни с млађима... Био је нервозан на диње здраво. — Верујем, има људи разне феле... — »Ето — вели госпоја Перса — »приповедам, знате, ја госпоја-Сиди, — »ето она моја, Меланија то јест, мало-мало па
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном
Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају. Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.
Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку. Но треба и коње куповати.
Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти. — Може се и томе помоћи. — Како? — Да пређе на нашу веру. — Онда је сасвим друго.
) — висок и јако крут оковратник фашанге, фашанке (нем. Фасцхінг) — месојеђе, покладе фела — (мађ. фел, феле) — врста, сој, род фент — претварање, претворство филигран (фр.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало, сада си сам, пуна је торба да ти је дам.“ „Пшеница! Ура!
кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је торба да ти је дам, изиђи мало, сада си сам.
Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле! од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
До сто рифи блонде (не питам шта кошта!) И толико свиле, знам, биће ми доста; Ципела, шешира, цвећа сваке феле, И за тоалету неке багателе, Воде од колоње, само да је фина, Париске помаде, плајвајса, кармина, Шпиода, игала и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И Богу то не би у вољу, расрди се на Давида. Сутрадан посла к њему пророка Гада с оваквом поруком: од три феле сам себи за ту кривицу нека једну коју год каштигу избере себи коју хоће и воле примити од Бога за покарање своје: ја
А бијаше жетвено доби тадар, те онога дна од рана до ручано доби по земљи израиљској помре седамдесет хијад мушке исто феле људи.