Црњански, Милош - Сеобе 2
његова кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге намаже фластером, од фелчера. Дадоше му и признаницу на новац, који му је био одузет.
А био је тако, блатњав, изломљен, ћопав, да је у трактиру настала узбуна. Звали су му фелчера. Прали су га до јутра. Исакович је, међутим, рекао само толико, да је, при једној лудој вожњи, у пијаном друштву,
На то је скочио, и, онако го, сав измазан мелемима од фелчера, истрчао на светлост доксата. Псовао је, сербски, гласно, као џелебџија.
Трикорфос је, међутим, снабдео Петра свакојаким прашковима, које треба детету да дају, а дао му је и писмо на једног фелчера, кога је Хорват био довео, и населио, у Миргороду.
А дотле му је био удесио, преко фелчера, Грка, инвалиду, до јесени. Бригадир му је тражио само једно: да се ожени. Нису то само писма Вука Исаковича тражила,