Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
то је, рецимо, тренутак кад се лажигаће замењују дугим панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би);
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) ПОМИРЕНИЈЕ ДРАМАТИЗИРАНА ПОВЕСТ У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: АДВОКАТ АНИЦА ФЕМА ПОЗОРИЈЕ ПРВО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (с великим трбувом, седећи код астала дигао обадве ноге на столицу и преврће
)... о бичу, о свракама, да! све суптилне ствари. Хе! хе! хе! (глади трбу), па да се овај не гоји! ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Добро јутро желим, господине! АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро?
све суптилне ствари. Хе! хе! хе! (глади трбу), па да се овај не гоји! ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Добро јутро желим, господине! АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро?
ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Добро јутро желим, господине! АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро? ФЕМА: Молим вас, јесте ли ви фишкал Аници Вулетиној? АДВОКАТ: Аници Вулетиној?
Гледајте овде, све важна обіецта! јер сваки трчи к господину Петрићу — разумете ли? Имате ли и ви штогод? ФЕМА: Ах, господине милостиви, ја сам дошла као сирота вас молити. АДВОКАТ: То је ништа.
Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори. ФЕМА: Верујем, господине; лако је баронима, они су пуни и новаца и свачега, па им је лако говорити, но ми сиромаси, нама је
АДВОКАТ: Хе, хе, хе, зашто сте се трудили. ФЕМА: То је особита фела, господине; од десет година, како сам први пут голубове запатила, имам овај пар, и све за највећу
АДВОКАТ: Благодарим, благодарим; метните ји тамо код фуруне. Тако, тако. Сад дођите ближе. Шта желите од мене? ФЕМА: Знате, господине, ја имам процес с Аницом Вулетином. АДВОКАТ: Дакле парѕ 9. Хм? То је куриозно.
ФЕМА: Знате, господине, ја имам процес с Аницом Вулетином. АДВОКАТ: Дакле парѕ 9. Хм? То је куриозно. ФЕМА: Ја се чудим како сте се ње преватили, господине, та нит ће вам та штогод платити, нит ће вам рећи фала ни бог да
пашће она мени шака. АДВОКАТ (устане): Хо! хо! хо! протервітаѕ е доно орта! Ја молим, шта желите од мене? ФЕМА: Господине, малу ствар од вас.
памет, а акта преврћати јест врло трудно, не бисте ми онако бревітер, накратко, о овом процесу известије дати могли? ФЕМА: Та знам га, господине, канда је јуче било. Њено је дете рекло мојој девојки, да опрости ваше лице, копиле.
Сад иште да јој бој платим — плаћали јој мртвој покров. АДВОКАТ: Ствар је куриозна, треба млого штудирати. ФЕМА: То је ништа, господине; ви сте фишкал, како ви напишете, тако остаје.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
У Вршцу, месеца септемврија 1837. Ј.С.П. ЛИЦА: ФЕМА, богата удовица ЕВИЦА, њена кћи МИТАР, Фемин брат АНЧИЦА, служавка ЈОВАН, шегрт САРА, чанколиза код Феме СВЕТОЗАР
Фемин брат АНЧИЦА, служавка ЈОВАН, шегрт САРА, чанколиза код Феме СВЕТОЗАР РУЖИЧИЋ ВАСИЛИЈЕ ДЈЕЈСТВО И ПОЗОРИЈЕ 1. ФЕМА и ЕВИЦА ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била.
ФЕМА и ЕВИЦА ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и
ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити? ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је шпанцир, ни шта је журнал.
ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара.
Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара. ЕВИЦА: Зар он није ваш брат? ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може.
видиш, и сама се од њега гадиш. ЕВИЦА: Није тако, мајко. ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет љета! Зар ти ниси чула да кћери кажу својој матери мамица?
Зар ти ниси чула да кћери кажу својој матери мамица? ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила. ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да
ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове?
ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.
ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему. ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане. (Затеже се.) Ја могу, видиш, а теби је тешко.
ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити што да приватим. ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде. ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке? ФЕМА.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Сара, Сирен; — Наста, Нерина; — Перса, Исидора или Сида; — Макра, Мигрен; — Пела, Бианка; — Рокса, Розмарин; — Фема, Филис или Филида; — Алка, Луиз; — Пулхерија, Пулхрин (ово је од латинског пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или