Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Сестро Мелеагрова, богом преобрашчена в ћурку! Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?
САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице. РУЖИЧИЋ (Феми, која му исте ствари пружа): Благодарности благи знаци Солнцу јесу подобни, С благодатни које зраци Тму од свјета
Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч. ПОЗОРИЈЕ 9. БИВШИ, МИТАР МИТАР (Феми): Несрећо и погани, имаш ли памети? Шта си наумила с кућом? Море, мислиш ли ти остарити?
МИТАР: Богме, ујела је млоге, ујешће и тебе. Ајдете, децо, да не пређе и на вас ова болештина. ЈОВАН (клања се Феми): Божур, мадам. ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге...