Црњански, Милош - Сеобе 2
Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!
А кад виде да га госпожа Фемка не разуме, он јој протумачи реч, како ју је од Ђурђа био научио. А госпожа Фемка, кад јој је протумачио, рекла је
А кад виде да га госпожа Фемка не разуме, он јој протумачи реч, како ју је од Ђурђа био научио. А госпожа Фемка, кад јој је протумачио, рекла је само: „Ју!
Госпожа Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у
Госпожа Фемка, Футошкиња, и по, жива ватра, ватра и по, била је напустила свога Георгија. Честњејши Трандафилович очекивао је јесен
Сви су му рачуни били побркани. Све му је почело да пропада. А кад Ђурђе доцније једном запита, а за кога је Фемка одбегла, Павле није знао да каже, ни то. Трандафил није Павлу испричао то јасно.
Биће да је капетан – како јој госпожа Фемка рече – вичан, само, анциларној љубави. Госпожа Евдокија рече: ашчиларној љубави!
Било па прошло, а као да никад ништа није ни било. Али се госпожа Фемка смеје тако весело. Ђаво је то. Кад би се женио, такву би жену узео. Мрак је у животу – само је веселост што светли.
Никад није био у веселијој кући, него тој, а никад није видео ни веселију супругу, него што је госпожа Фемка Трандафил. Ракич га је посматрао, тако зачуђено, да су то сви приметили. Фараон је био прекинут.
Зна и он да је госпожа Фемка, млада, па безумна, са неким калфом – Бркичем – бежала, али то је лане било. Вратила се, и сад живе сретно.
Вратила се, и сад живе сретно. Обоје су сретни и заборавили су шта је било. Госпожа Фемка има дивну дечицу. Он их је све видео, у њиховој кући у Будиму, кад је у Кијев долазио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.
Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од