Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поповић је на српски превео осам грчких патриотских песама, међу осталим три од револуционарног песника Риге из Фере, и две из Адамантиоса Кораиса.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА 20 УЛИЦА УЗУН-МИРКОВА 26 УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА 31 УЛИЦА ДОБРАЧИНА 38 УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82
УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ Са именом које звучи као стих из бајалице и са судбином о којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је
ОД ФЕРЕ Са именом које звучи као стих из бајалице и са судбином о којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.
У ову светлосну удољицу, понекад, док пролази подне, долази Рига од Фере да проматра, још једном, тај озарени, беспризивни бездан над тврђавом и над рекама које се само слуте.
Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници. Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се ветровима
Другови Риге од Фере, њих седморица, још су се надали; Рига, одавно, није. Надао се, само, да ће толико успети да се навикне на мисао о
Тако је Рига Велестинац знао да читаве месеце проводи у учењу и читању, као што је Рига од Фере знао да их проводи у путовањима и лутањима.
учинило кнезу у тренутку кад се, према згуснутој дневној светлости, сасвим непробојној, намах исцртао профил Риге од Фере, његовог секретара, и кад је кнез, у том случајном цртежу, угледао непатворену суровост.
искра запламтела међу њима и кнез је, омађијан, слушао Ригину причу о томе како је, сада, прави час да он, Рига од Фере, започне борбу за ту своју невероватну земљу, Грчку.
Уосталом, у Ригиној верзији, та вилинска бајка није била нимало безазлена: овај мађионичар из Фере већ је, изгледа, имао грдне сараднике а сви су били организовани у тајне, концентричне, кругове.
Кнез је волео ту муву и, упркос себи, стрепео а стрепња је била излишна: Ригу од Фере није могао ни у чему да спречи, могао је само да му помогне. Рига је на то и рачунао.
Сви су му били потребни. Оправдање је било уверљиво, само га Рига од Фере није прихватао: оно, у ствари и није било намењено њему него Риги Велестинцу, који је, иначе ћутљив, био однедавно