Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца. Таква је лектира била привлачнија за своје читаоце ако је изложена на језику који ће они разумети без напора. Од 15.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других народа — певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези са другим личностима и догађајима. Вук Караџић тако нешто и претпоставља.
Јединство наше народне епике потврђује, између осталог, нарочито оцена старе државе, државе домаћих феудалаца. Углавном, та држава је позитивно оцењена у народним песмама. Веома ретко помиње се она као терет народу.
Успомене на патње од домаћих феудалаца могу се још назрети и у извесним негативним особинама које народни певач приписује неким великашима (на пример, Душан
сву величину смртне опасности у којој се нашао, постепено почео да мења и свој суд о старој држави, о држави домаћих феудалаца.
„Са Босанцима је дошао, како изгледа, и један одред Хрвата под баном Иванишем Палижном. Од српских феудалаца који су помогли Лазара најважнији је био Вук Бранковић,1 на чијој се територији бој и одиграо.
укључује у себе верност сизерену, рат као занимање феудалца (феудалац презире земљорадњу), прослављање славног рода феудалаца; пето, преувеличавање историјске улоге личности, идеализација и прослављање феудалаца; шесто, типични сижеи, који
прослављање славног рода феудалаца; пето, преувеличавање историјске улоге личности, идеализација и прослављање феудалаца; шесто, типични сижеи, који најпотпуније изражавају феудално гледање на свет и најбоље агитују за одржање феудалног
нису идеали само феудалаца. У читавом једном певању Илијаде описују се разне витешке игре: трке на двоколицама и пешице, рвање, песничење, борбе
ознаке наше епике као што су: локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, прослављање славног рода феудалаца или друкчије речено: династички карактер наше епике, и преувеличавање историјске улоге личности изражено у
династички карактер наше епике, и преувеличавање историјске улоге личности изражено у идеализацији и прослављању феудалаца.
Прослављање славног рода феудалаца као првобитна ознака наше епске поезије — са циљем агитације за одређену династију — може да се „утврди“ само помоћу
Да је у нашој старој епици рат одражен као професија феудалаца, узима се за пример песма Орање Марка Краљевића. Вели се да је то скроз феудална песма: Марко презире тежак сељачки