Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А зар сам ја опет био бољи кад сам био његови’ година?! Тане му госино! Та да нисам и ја прико јего брез фењера тер’о кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања, а за туђу асну?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је био спустио крај себе, на земљу, међ ноге. Био је загледан, низ стрму, празну, будимску, улицу.
Оне су, узбуђено, посматрале лепог официра, који им је, изненада, дошао у кућу, по мраку, уз светлост фењера. Али, њега је пратила, као сен, Божичева кћи, па су ћерке апотекара мислиле да су то вереници.
У светлости фењера, Исакович виде младића, накострешених, густих обрва, црних очију, са носем као да је неки гавран, који је натакао
по мраку, неколико корака, у неку авлију, где је млади Јерменин, кикоћући се, зазвонио на нека врата, испод једног фењера.
Ходник испод њега био је осветљен само слабом светлошћу фењера, који је био прљав, и далеко, а у ком је пламен једва још тињао.
На спратовима, решетке, гвоздене, на прозорима, биле су још видне, уз светлост фењера. У алеји, која је водила до моста, улаза, није било живе душе, а стражара, под сводом тврђаве, била је осветљена, али
сасвим онаква, какву је, код госпоже Монтенуово, видела, а поред постеље, и огледала, горела су два венецијанска фењера, које је ди Ронкали био донео, из своје куће у Грацу.
Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, која га је ударала у лице својим капљицама, јер је летње кише волео.
У тренутку кад се осврте, крикну. Кроз мрак, и слабу светлост његовог фењера, који је био дигао изнад главе, угледао је силуету неких страшних, црних, коња, који јуре према њему, тако брзо, да је
свом друштву да сиђу у његове, осветљене, подруме, где се вино држи, па се сви нађоше у подземљу, у мраку, и светлости фењера, који су се, као дан и ноћ, смењивали. Као неко безобразно дете, госпожица Дунда села је тад на крило Ђурђу.
Трифун му рече само да има да му каже, нешто, важно. У пролазу, при светлости једног фењера, Павле виде, опет, колико се Трифун подмладио, колико је утегнут, накићен, колико је кику намирисао. Сва се светлела.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера. Над њиним главама спуштао се, од једног анђела, огроман паук, са велике мреже, али га они не приметише под својим
Кас и непрекидну промену ногу коњских имао је да гледа до сутра, уз вампирско осветљење фењера, који је био обешен о руду, а под којима се видели пси, изнемогли давно, од трчања за колима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет људи, А људи су чудне ћуди.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
па кад чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости цигару, зграби поново мотику и без фењера отрча у сусрет. — Цвето, справљај те бразде — рече њој која једнако копаше подалеко од њих.
А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена.
А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера. Гологлав, гледа у мутно небо, месец, и слуша из собе игру, песму, крике и веселе, које тек сада, када он изиђе, поче
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Господине капетане... господине капетане, заповест дивизиона. При слабој светлости фењера, командир је дремљиво отварао коверат, а онда затражи да принесу ближе светлост.
По старешинству улазили смо унутра један за другим. Према два бочно остављена фењера стајао је командант за једним столом, где су биле разапете карте.
Стигли смо брзо у село. Капетан Јован на зиду једне куће разапе карту и, гледајући према слабом осветљењу фењера, повуче оловком праву линију од Барошевца до Младеновца.
Идућа станица је већ изложена артиљеријској ватри. При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и стоке. Радило се у тишини. Чуло се само звецкање ланаца, лупа кола и сандука.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и, најпосле, при светлости фењера, прилежемо уз њу. Први акт лова је завршен.
Чекамо затим зору да одемо поново у Журково за нове мреже, као да ништа било није. У светлости фењера ја видим те људе како једу хлеб. У очима ми се купе сузе.
И ми, Југословени, кажу, пљачкамо оне који се враћају из Италије. Ја онда, учтиво, силазим и трудим се у светлости фењера железничара, да будем што питомији и љубазнији. Уплашен сам и уморан.
Са њега се диже мокра пара и пада у кола, у маглу око фењера. Три сата већ батргамо се од хотела до хотела. Он ми ређа само имена и мирно додаје да је све препуно. Говори тихо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку. Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује!
Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена сташна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих
да се свеће у чирацима боле разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће сви- | рачи
Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова
осети само како јој лице и косу до- | дирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе. С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира.
За њима свирачи и носиоци фењера. СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.
дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са лелујавом светлошћу више фењера). ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Подалеко ми је било ићи, ал’ се види лепо од бешчислених фењера, а пут ми је познат. Пре него опишем ово, о којем је реч, за ме знаменито познанство, [х]оћу следујуће примеча|није
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи.
После, у кафани, сипао је у себе ракију да одагна из груди лутајући куршум. А од кукурикања до фењера све је исто било: мамурно и мучно. У исто време и увек исто кукурикао је кафански петао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је онај болесни час кад се свјетлост уличних фењера бори с агонијом дана — негдје тамо над крововима и за зидовима слути се болно руменило неба — час који у нама ствара
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у
Тада опет искрсава визуелна инкарнација сопствене смрти: „Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шишмира и великих белих
и све друге појединости код Станковића, уз ретке изузетке, има такозвану реалистичку мотивацију: осушила су га она два фењера.
осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој се раширише.
Краков, Станислав - КРИЛА
Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути. — Е, то си ти, мали, — Но доктор се није баш томе чудио, — у ногу?
Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на дрвеним дирецима и због нагнутих доксата. Све је певало по улицама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно. Пређемо мостом Мораву; коњи су се плашили од фењера на мостовима и стража је морала преводити једног по једног коња под нама.
одмарају се да можда још сутра у каквом ћошку прљаве болнице издану у мукама уз потмулу, бледу светлост болничког фењера. После нашега одласка из шанца, Турци су учинили још три главна јуриша.
Ћипико, Иво - Пауци
Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. — Гоне живину у јапнени днор! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но сад, г. Диоген, имате ли вољу јошт нас за наше аљине исмејавати? Видите, наше злато светли и без вашег фењера, а ја мислим да се и ви не би срдили кад би вам ко нову аљину поклонио; но будући да се нико не усуђује вас у вашој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија. Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме. Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава. Месечине покрило га платно.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куја само пријатељски махне репом, али зато из ћошка, с друге стране фењера, долази одговор: — Сви смо гладни. Ја бих сад појео читаву погачу и четрдесет печених кромпира.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
неком приликом прође преко ње тако равнодушним и уморним погледом као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи Замфирова!... А њу је то силно љутило, понос јој вређало.
Они што у тај пар прођоше с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све. Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом;