Станковић, Борисав - ЈОВЧА
глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га тајанствено): У твојој башти — цвеће — фидани... (Гледа у »кост« па у Јовчу, нагињући се ближе њему): Један фидан, једно дрвце од свих најубаво, најлепше.