Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада је управник одржао говор о реду, дисциплини, говорио је о казнама и најзад представио капетана Воју „Фикуса“. —... Од данас, господин капетан је собни старешина. Његовим наредбама покораваћете се безусловно.
— Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?...
Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце! Други вичу: — Ево је... — Терај отуда... — Сад је под креветом... — Побеже!
Ордонанс Рус прихвати његов шлем и корбач. Сергије изви вратом и откопча јаку на блузи. Онда погледа „Фикуса“. — И самаја ужаснаја војна, имејет в себе њечто прекрасноје.
Пера „Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“. Потом забаци главу уназад и с ноге на ногу... — Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“. — Тешка с-служба.
Сергије опруженим корбачем задржава остале. Сви гледају у уздигнуту руку „Фикуса“ и већ се нагињу за трк. Једино Пера „Ђеврек“ дигао ногу на предњи ункаш и привезује мамузу на босу ногу. — Кидиши!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Девојчица је била нежна некако од опште немоћи, што се научно каже: била вегетативно биће. Кад стане крај фикуса, и она је биљка која се боји да буде помакнута са свога места. Наравно да је све то знала паланка.