Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чује за нас Атанасије Стојковић и Теодор Филиповић (оба Срби и професори у Харкову), и дотрче чисто да нас виде. Грлимо се и љубимо боље него да смо из једне фамилије;
Седећи и разговарајући се, и вечера приспе, где заједно вечерамо и разговарамо се. Теодор Филиповић тихо се разговара и умерено, Атанасије Стојковић доста ватрено.
Кажемо ми, да смо ударали на Харков и донели аманет и поздравље од народа српскога да Теодор Филиповић с нама у Петробург иде, и да нам буде толмач и писар.
Кроз то сви чују ко смо и куда идемо. После подне дођу нам опет Стојковић и Филиповић и са њима један трбушат професор Француз; жестоко се разговара и рече: „А куда сте ви јадни пошли? У Петробург, је ли?
Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде. Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз
Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”.
Онда Теодор Филиповић рекне: „Ја сам Србин, господо, и ја знам љубити своју српску нацију као и Французи и други родољупци; дакле идем да с
Ту чујемо да је Прозоровски близу Москве, а и он је један од росијски̓ магната, те ти ја и Теодор Филиповић (који се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга
пак од доњега краја Пожаревца и до Видина; јербо Чардаклија је тек скоро пред наш поход из Цесарије прешао, а Теодор Филиповић (Божа) у Србију ни долазио није; зато им опстојатељства позната била нису.
Он мене и Катића добро угости. Сутрадан у Рогачу на конак Катићу, пак у Бранковину. ВИИИ Божа Грујевић, (Теодор Филиповић) први секретар Совета, у априлу месецу дође.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ФУСНОТЕ ¹ Филиповић, М. С., „Вук Караџић као етнолог“, у: Караџић, В. С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с.
255. ¹⁷ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 120. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 121. ¹⁹ Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, књ. ЛXИ, Београд 1949, с. 189. ²⁰ Драгичевић, Т.
87. ²⁵ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, (Зборник), (ур.) М. С. Филиповић, Војвођански музеј, Нови Сад 1958, с. 237. ²⁶ Филиповоћ, М. С., Обичаји веровања у Скопској Котлини, СЕЗ, књ.
102. ²⁸ Раденковић, Љ., исто с. 25. ²⁹ Раденковић, Љ., исто, с. 5. ³⁰ Димитријевић, Софија, исто, с. 237. ³¹ Филиповић, М. С., исто, с. 398. 32 Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, књ. 1, БИГЗ, Београд 1988, с. 40—41. 33 Фројд, С.
, Народне басме и бајања, с. 354—355. ³⁸ Везилић, А., Краткое написание о спокојној жизни, Нови Сад 1788. ³⁹ Филиповић, М. С., Обичаји и веровања у Скопској Котлини, с. 525. ⁴⁰ Ђорђевић, Т. Р.
489. ⁸ Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака, Просвета, Београд 1984, с. 190; Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, ЛXИ, Београд 1949, с. 147; Гајић, М.
209. ⁹ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, Београд 1914, с. 85. ¹⁰ Филиповић, М. С., Обичаји и веровања у Скопској Котлини, СЕЗ, ЛИВ, Београд 1939, с. 614. ¹¹ Грбић, С. М., исто, с. 98.
659. ¹³ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, ур. М. С. Филиповић, Војвођански музеј, Нови Сад 1958, с. 233. ¹⁴ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 190. ¹⁵ Бота, Ђ.
103. ²³ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁴ Милосављевић, С. М., исто, с. 525. ²⁵ Филиповић, М. С., Персида Томић, Горња Пчиња, СЕЗ, ЛXВИИИ, Београд 1955, с. 72. ²⁶ Станојевић, М. С.
16. ⁴¹ Милићевић М. Ђ., исто, с. 190. ⁴² Димитријевић, Софија, исто, с. 233. ⁴³ Тешић, М., исто, с. 271. ⁴⁴ Филиповић, М. С.
97. ⁵ Тешић, М., „Обичаји из околине Пожеге (рођење, детињство)“, УЗ, 6, Титово Ужице 1977, с. 274. ⁶ Филиповић, М. С., „Мађијско разбијање судова“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1986, с. 252; уп. Павловић, Ј. М.
, исто, с. 55; Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, св. 5, 1894. с. 146. ⁸⁴ Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, 27, Научна књига, Београд 1949, с. 147. ⁸⁵ Ловретић, Ј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На улазу се појави висока фигура једнога официра у лакованим чизмама и коњичкој униформи. — Рајко Филиповић, коњичко-пепшадијскомитраљески поручник. Иначе, сада на боловању на леђима Јежа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Важан је и податак на који указује Филиповић да прекомурски Словенци уместо »гром је ударио« говоре: »Перун је ударио« (ГЗМ, н. с., 9, 1954, 181). В. и ГЗМ, н. с.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С том мишљу и с тим осећањем Југовићи су стигли на Косово. А тада, како је Филиповић насликао сложну браћу, „девет белих повише се пера, девет тешких копља коштуница спустише се“.