Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила?
Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим диром Самсонова дивског
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим диром Самсонова дивског тела, Самсонова тела дивског и главе му бујног
Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу грудма, ал' селена сунца нема. Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с' огледа? Ко је јунак?