Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дана иза тога, на најживљем месту заиста прекрасног села Липолиста, видела се и пркосно падала у очи фирма оне филијале, једна јасна и кратка, али надалеко позната и од великог кредита и поверења фирма: Степан Васић и син.
ови исти пакосни сељаци, а да би се удобрили његовом оцу Степанчићу, доставише једнога дана ово: да над вратима његове филијале у Липолисту и не постоји више, нити каквога трага има од његове фирме, толико познате и признате и дотле постојеће на
изучавати), стиже и дојезди у Шабац, ради полагања рачуна свога једногодишњег рада и ликвидирања речене липолиске филијале, рекоше му: да се одмах и без поговора има кренути у Београд за калфу гвожђарског.
“ (узвик, или рефрен који је, уосталом, имао тесне везе са пропашћу филијале оптуженога, у Липолисту). Све је то, дакле, несумњиво утврђено и констатовано и осведочено, у току оне — дужни смо да